ПОДГОРИЦА - Књига Мирослава Ћосовића „Бизарни свеци српске цркве“, коју промовише канонски непризната ЦПЦ, данима изазива згражавање свештенства, монаштва и верника Митрополије црногорско-приморске. У њој аутор износи тврдњу да су сви свеци СПЦ „бизарни, геноцидни, крволочни, свирепи, организатори политичких убистава, педофили, сладострасници, касапи, луди“...

Чак је и владика Петар Други Петровић Његош, по аутору, „издајник у покушају“ и „машина за производњу попова“, а Црногорци „микс Влаха и Албанаца“! Стефан Немања је „геноцидан“, „крволочан и свиреп“, Свети Сава „организатор политичких убистава“, Свети краљ Милутин „педофил, свирепи отац и сладострасник“. За Светог Стефана Дечанског Ћосовић каже да је „касапин“, Светог Уроша да је „луд“, а Свети деспот Стефан Лазаревић „хришћаноубица и ногосјек“.

- Описујући наводну „бизарност светаца Српске цркве“,Мирослав Ћосовић је у овој књизи, заправо, описао себе - каже протојереј-ставрофор др Велибор Џомић. - Евидентно је да му је циљ био да се на више него примитиван начин представи црногорској јавности. Како би, на пример, Ћосовић данас окарактерисао Светог Апостола Петра, који се три пута пре распећа одрекао Христа? У којој Ћосовићевој категорији би се, рецимо, нашао Свети Апостол Павле, који је као Савле био највећи гонитељ хришћана? Да ли би Свету Марију Египћанку, велику светитељку и пример покајања, можда назвао проститутком? Ћосовић се посебно обрушио на Светог Николаја Охридског и Жичког. Наравно, ни ту није хтео да „губи време“ и „прочита његова дела“.

Ћосовић у књизи често помиње многа позната имена, попут књижевника Филипа Давида и универзитеског професора Јована Бајфорда, сина редитеља Тимотија Џона Бојфорда.

- Српски историчари пишу да је краљ Милутин Симониди покварио материцу кад је имала само осам година. Она је била његова жена. Ја сам га назвао педофилом и мислим да нисам погрешио, јер се ради о човеку који је сексуално искористио девојчицу од осам година. То није било уобичајено понашење у средњем веку - истакао је Ћосовић.

ИЗДАЈНИК У ПОКУШАЈУ“

ЋОСОВИЋ се за тврдњу да је Његош био „издајник свога народа у покушају“ позива на дукљанског академика Бранка Павићевића. Он је рекао да је Његош, тобоже, од руског цара тражио допуштење да се он и десет до 20 црногорских фамилија преселе у Русију, што је, наводно, запрепастило и саме Русе.

- То је покушај издаје, остављање свог народа на цедилу - сматра Ћосовић.