БАНјАЛУКА - Српским ђацима у Федерацији БиХ забрањено је да уче ћирилицу и српску историју, а наметнути су им босански и хрватски језик. Међутим, ту дискриминацији није крај - у појединим местима у овом ентитету деца српских повратника приморана су да похађају наставу у школама које су називе добиле по бошњачким и хрватским ратним војсковођама!

У ФБиХ више од 11 година од ступања на снагу обавезе промене имена школа у складу с привременим споразумом о задовољавању права деце повратника, и даље има више десетина школа са спорним називима.

Иако су ти називи оспорени пред Уставним судом, јер су додељени у част личности или догађаја из протеклог рата у БиХ или се са њима идентификује само један од три конститутивна народа, федералне власти годинама одбијају да их уклоне.

Међу спорним у Кантону Сарајево су основне школе „Велешићки хероји“, „Породице ефендије Рамића“, „Мирсад Прњаворац“ и „Изет Шабић“ у Вогошћи, те „Хашим Спахић“ у Илијашу.

СПОРАН И НЈЕГОШ НЈЕГОШЕВ „Горски вијенац“ је најстроже забрањено штиво у ФБиХ. Српски ђаци највише читају дела Андрића, Кочића, Ћопића, Десанке Максимовић, Црњанског, Дучића...

У Херцеговачко-неретванском кантону споран је назив школе „Липањске зоре“ у Вишићима, а у Средњобосанском кантону Средња школа „308. славна брдска“ у Новом Травнику, те основне „Јозо Гаджић Чупо“ у Стојковићима, „Браћа Језерчић“ у Дивичанима и „13. рујан“ у Витезу.

Неизвесно је када ће они бити промењени, а при том, надлежни у БиХ још не знају ни тачан број школа чији се називи косе са критеријумима утврђеним 2004. године.

Када је реч о називима школа, само је у Дрвару пре неколико година промењен спорни назив па се сад зове Основна школа „Дрвар“.

У осталим местима Федерације поједини називи школа нису у складу са Уставом и законом по којима имена треба да имају или неутралан назив или карактер етничности домаћег становништва.

Према званичним подацима, у ФБиХ било је 42, а потом је овај број смањен на 16 школа, и то 15 у Сарајевском кантону и једна школа у Херцеговачко-неретванском кантону.

- Наша деца уче из уджбеника на босанском језику. Не дозвољавају увођење групе националних предмета за српске ђаке, јер их нема 18 у школи што је услов да би добили предмет српског језика. Школа никада није мењала ратни назив, а ми родитељи смо у целој причи немоћни да било шта урадимо - казао је, за „Новости“, српски повратник у Сарајево Горан Бабић.

Осим спорних назива, бројне школе у ФБиХ имају и проблематична обележја, па су у школама у кантонима где су Хрвати у већини видљиви грбови хрватског народа, а у бошњачким кантонима грбови са љиљанима и джамија.

Посланик СНСД у парламенту БиХ Славко Јовичић, каже, за „Новости“ да је сваки елемент српског идентитета затрт у Сарајеву и широм ФБиХ.

ЈЕДАН ДОГАЂАЈ - ТРИ ИСТИНЕ Бројне стручне комисије које су чинили представници РС и ФБиХ годинама нису успеле да постигну договор о садржајима уджбеника за основне и средње школе. Већ на првим састанцима разговор је „пуцао“ на првом питању - какав је карактер протеклог рата у БиХ? Бошњачки и хрватски представнци су тврдили да је реч о агресији на БиХ, док су српски говорили о сукобу три народа. За бошњачке стручњаке Гаврило Принцип је терориста, а за српске патриота и херој. Од потписивања „Дејтона“ 1995. године, Срби, Хрвати и Бошњаци пишу по сопственим критеријумима уджбенике за основне и средње школе. Национална подела је видљива и у уджбеницима матерњег језика. За бошњачке ауторе не постоје српски писци и песници.

- У Сарајеву, где је пре рата живело више од 160.000 Срба, сада их има неколико хиљада. Заправо, на простору целе Федерације сада има свега пет одсто од предратног броја Срба. У овом ентитету нема ћирилице, српског језика, српских споменика, нити обележја. Школе годинама носе ратне називе. Зато се Срби и данас исељавају из ФБиХ - тврди Јовичић.

Он каже да српски делегати у парламенту ФБиХ немају политичку снагу да промене спорне називе школа.

- Упркос бројним покушајима, школе у Сарајеву и данас носе називе по бошњачким војницима или ратним догађајима које они величају. То је наставак прогона Срба из овог града - рекао је Јовичић.

Чак четири школе у Средњобосанском кантону су у међувремену вратиле старе спорне називе због проблема са печатом.

Радна група коју су чинили представници Српске и ФБиХ није успела до краја да реши ово питање, јер су бошњачке власти, пре свега у Сарајеву, упорно одбијале да промене спорне називе школа. Чланови ове радне групе се више и не састају.

Портпарол Министарства просвете и културе РС Бранка Рогач казала је, за „Новости“, да се у РС у потпуности примењује споразум о задовољавању права деце повратника.

- Једино је Министарство просвете и културе РС подзаконским актом прописало који су називи школа прихватљиви и који се школски симболи могу налазити у школским просторијама. Ранијих година уклоњени су увредљиви и непримерени садржаји из програма и уджбеника за основне и средње школе - нагласила је она.


СРПСКА ПОШТУЈЕ СПОРАЗУМ

У СРПСКОЈ је у протеклом периоду у 20 основних школа за децу повратника уведена национална група предмета и изучава се према наставном плану и програму неког од кантона из ФБиХ. Споразум је потписан 2002. године. Родитељи бошњачке деце тражили су недавно да се промени назив ОШ „Свети Сава“ у Дубравама код Градишке.