Тридесетог септембра 2000. године, две другарице - Екатарина (14) и Елена (17) изашле су из куће и кренуле у клуб. Све се дешавало у Рјазању, нешто око 150 км удаљеног од Москве. У клубу се дешавала прослава празника мученица Љубав, Вера, Нада. Док су се враћале кући, један аутомобил стао је и човек из њега, Виктор Моков (48), понудио им је превоз кући. Виктор је био радник у локалној фабрици аутомобила, а био је у колима са својом "девојком", Јеленом Бадукином (25). Девојчице су мислиле да су безбедне будући да је ту и Јелена.

У колима им је Виктор понудио вотку која је била пуна седатива. Одвезао их је у свој град, Скопин, где су се пробудиле у подруму, око три метра испод земље, одакле нико није могао да чује њихове повике.

Моков је ту ћелију градио три године. Била је дугачка и широка око 3 метра, а све је радио без помоћи машина, рукама. Изнад подрума била је и соба са скривеним вратима за улазак у подрум. Моков је једва могао да се провуче кроз тај отвор.

Тако је почела агонија две девојчице, које су касније сведочиле да их је сваког дана бичевао гуменим цревом и свакодневно силовао. Четири године провеле су у заробљеништву. У приликама када би се опирале, није им давао храну и искључивао им је струју на оштрој руској зими. Такође би им пуштао гас у подрум како би им ограничио кисеоник. Када би их силовао, водио их је у преграђену просторију подрума, облепљену исечцима из порно часописа и иживљавао се над њима.

- Имале смо два кревета на спрат, спавале смо заједно. У почетку смо по целе дане лежале ту, плачући загрљене. После шест месеци, почеле смо да распремамо кревет, чистимо, да радимо било шта што би деловало као нормалан живот, како не бисмо мислиле на оно кроз шта пролазимо - прича Катја.

- Катја и ја смо се молиле сваког дана и никад нисмо изгубиле наду. Умирале смо од страха, али смо се надале. Желеле смо да верујемо да ће нас једном пустити иако нам је и сам рекао у више наврата: "Зашто бих вас пустио? Много је лакше да вас убијем". Ипак, нисмо губиле наду и увек смо биле спремне и при себи имале папирић са нашим подацима и поруком, ако се деси нека прилика да потражимо помоћ - прича Лена, која је била у заробљеништву са Катјом. Биле су његове сексуалне робиње.

- Био је окрутан, зао, љигав, подмукао и кукавица. Увек је стравично смрдео и нисмо могле никако на то да се навикнемо - каже Лена.




Девојке су дане испуњавале било чиме што им је одвраћало пажњу са њихове ситуације - вежбале су, читале, Катја је и писала песме. Онда им је 1. маја 2001. године Моков поклонио црно-бели телевизор.

- Биле смо пресрећне, чак смо и рекламе узбуђено гледале - кажу. На телевизији су гледале и емисију о Сабини Дарден, жени која је побегла од свог злостављача из Белгије, која је била у истој ситуацији као и оне. То им је дало наду. Моков им је касније купио и видео рекордер. Временом, почео је да спушта свој гард према њима. Пред сам крај њиховог заробљеништва, чак их је пуштао из подрума увече на сат времена како би вежбале. То је радио са мотивом - у комшилук се доселила студенткиња коју је такође желео да зароби и задатак Катје и Лене био је да је намаме. Катја јој је тако дотурила видео касету коју су снимиле, уз поруку да то преда полицији.

План им је успео. Тако је 26. априла 2004. године полиција закуцала на врата куће и избавила девојке. Мислили су да су одавно мртве. Након што није видела сунца тачно 1326 дана, Лена није могла да направи више од пар корака. Смрдела је на буђ, а кожа јој је била зелене боје. У тренутку када је била слободна, била је у осмом месецу трудноће. То би јој било треће дете, али било је мртворођено. Није знала шта је са друго двоје деце које је добила са Моковим.

- И док сам била трудна са том децом, нисам их посматрала као децу, већ као стране објекте који су гурнути у мене. Не осећам ништа према њима - каже она.

Међутим, када је ослобођена, каже, осетила је мајчински инстинкт и замолила је полицајце да јој нађу децу. Није уједињена са њима јер нису нађена, а она каже да је растрзана између жеље да их види и жеље да их заборави.

- Знам да бих се гадила те деце, настале на тако ужасан начин. А с друге стране, ја сам их родила - каже Лена.

Моков је у своју одбрану изнео да је "желео да побољша наталитет Русије и да је зато желео много деце". Нису само њих две биле заробљене - ту су биле и Наташа Кампуш, Елизабета Фрицл и још пар девојака.

Моков је осуђен на 17 година радног логора и две године затвора, а Катја је ових дана поново у медијима јер каже да је Моков прогања и из затвора. Иначе, прва отмица коју је извео а која је позната полицији, догодила се децембра 1999. године, када је у посету позвао једну 16-годишњу девојчицу и њеног дечка. Дао им је алкохол, а онда покушао да је силује. Када је побегла, јурио је за њом, ударио је у главу и одвукао назад у своју кућу. Држао ју је у бункеру две недеље и силовао, али успела је да побегне, међутим, то није пријавила полицији.
(Жена.рс)