ВРЛО мало људи зна целу истину о мом детињству. Пријатељи знају само делиће - да сам усвојена, да су ми родитељи умрли, да ми је непријатно када сам у великим гужвама, али не и детаље. Сада говорим у нади да ћу инспирисати друге у сличној ситуацији да потраже помоћ, али и зато што желим да се повежем са људима сличним себи.

Тако своју потресну исповест почиње Рексан Џоунс из Тенесија, која себе зове "производом инцеста". Ово је њена прича.

Ја сам резултат инцеста. Мој деда је злостављао моју мајку, а своју ћерку, и то годинама. На крају је моја мајка затруднела, а ја сам резултат тога. Мој деда је уједно и мој отац, а његових седморо деце, моје тетке и ујаци, уједно су ми и браћа и сестре.

Годинама је моја мајка, најстарије дете мог дете, трпела његово злостављање. Имали су уврнут договор, и њен став је био: мени ради шта хоћеш, али моје сестре остави на миру. Имала је 18 година и већ ме је родила када је сазнала да њен отац није одржао своје обећање и да је злостављао и остале своје ћерке. Тада је побегла, а њега пријавила.

Моја породица је избегла скандал и пажњу јавности тако што су се изоловали од друштва. Живели су свако за себе, у разним мотелима, а децу нису слали у школу. Бизарним следом случајности, моја мајка је отишла да пријави злостављање у исто време када је полиција трагала за двојицом њене браће. Њихове приче биле су тако сличне да су полицајци повезали тачкице и склопили слагалицу.

Шест месеци је прошло док се моја мајка коначно није сломила и признала да је затруднела са својим оцем. Урадили су ДНК тест и то се показало као тачно. Мој деда и отац осуђен је на 20 година затвора и уписан је у регистар сексуалних преступника. Пуштен је пре две године, а ја редовно пратим где је да бих била сигурна да није у мојој близини.

Нажалост, ја нисам била сигурна када је мој отац-деда отишао у затвор. Моја мајка је почела да се дрогира, нашла је дечка и мене, девојчицу од три године, користила као део њиховог сексуалног живота - сликала ме је и снимала у тим ситуацијама и то продавала као дечју порнографију. Једно од мојих најранијих сећања је када се драла на мене јер сам одбијала да њеног дечка задовољим. Моја мајка се обесила 7. августа 1996. године. Имала сам скоро пет година.

Тада сам се преселила код баке, која је била неми сведок ужаса које је радио њен муж. Ни она није била доброг менталног здравља, и мене је гледала као плод неверства њеног мужа. У њеној глави, њена ћерка није била њена ћерка већ љубавница њеног мужа. Зато ме је редовно тукла и психички малтретирала. Звала ме је дететом сотоне.

За тинејџере је карактеристично да су пуни љутње и бунта. Ја сам била пуна опасне мржње и презира и експереиментисала сам са алкохолом и сексом. Затруднела сам са 16 година и то дете ми је променило живот набоље.

Престала сам да пушим и пијем исте секунде када сам сазнала да сам трудна и све своје снаге уложила у то да том детету пружим бољи живот него што сам ја имала. Када сам се породила, лекари су у мени видели само трудну тинејжерку пуну ожиљака и масница, па су позвали социјалне раднике. Мој син и ја послати смо у хранитељски дом. Међутим, социјална радница која нам је додељена била је иста која је пре много година помагала мами и браћи. Решила је да ме усвоји када сам имала 17 година.

После тога, имала сам унеколико нормалан живот. Завршила сам средњу школу. Удала се за оца свог детета. Добили смо још једног сина а мој муж отишао је у полицајце.Све те године, као запослена мајка двоје деце а и сама тинејџерка, патила сам од анксиозности и депресије. Имала сам и један покушај самоубиства, због чега сам завршила у менталној установи. Тада сам почела да причам са лекарима и да водим дневник. Писала сам стално, чак и док једем. Све је излетело из мене. И данас читам те дневнике, како бих се подсетила колико сам јака.

Пријатељи су ми и даље велика подршка. Супруг и ја смо се развели, али његова нова жена је данас моја најбоља пријатељица и помаже ми да превазиђем своје нападе анксиозности.

Имам и терапеутског пса, тренираног да препозна моје окидаче, и тада ће буквално сести на мене док се не смирим. Када имам напад панике, уме да лоцира тачке притиска на мом телу и да их гура главом док се не вратим у нормалу.

Сигурно се питате и какво ми је опште здравље, будући да сам продукт инцеста. Два пута сам имала рак грлића материце, и већ годинама имам артритис јер ми се зглобови никад нису развили како треба. Један лекар ми је рекао да сам 23-годишњакиња са телом жене од 53 године.

Ту су и моји синови. Један има шест, други четири године. Све што о мами знају је да је сироче и да сам усвојена. Када сам са њима, срећна сам. Они су ми једина мотивација да устанем из кревета, одем на посао и насмешим се. Циклус злостављања у нашој породици стао је са мном.

(Блиц жена)