Лоше вести из Шведске: Поново РАСТЕ БРОЈ УМРЛИХ од корона вируса! Болнице препуне МЛАДИХ ЉУДИ

Танјуг

24. 05. 2020. у 00:10

Лоше вести из Шведске: Поново РАСТЕ БРОЈ УМРЛИХ од корона вируса! Болнице препуне МЛАДИХ ЉУДИ

Фото: ЕПА

Шведски приватни консултант за интензивну негу Микаел Фјалид верује да би пуно живота могло бити спашено да је више пацијената имало приступ болничком лечењу, или да су запослени домова добили могућност да им сами дају терапију кисеоником

УКУПАН број смртних случајева у тој земљи у којој није било обавезних мера затварања порастао је на 3.992.

У Шведској је у последња 24 сата од корона вируса преминуло још 67 људи, што је највиши дневни број смртних случајева пријављен у суботу од 18. априла.

Лист указује на то да су суботом бројеви иначе мали због кашњења у извештавању и истиче да друге европске земље истовремено бележе пад броја преминулих.

Како је саопштила служба за јавно здравље, потврђено је још 379 случајева инфекције, па је укупан број заражених порастао на 33.188.

Према једној научној студији, само 7,3 одсто грађана Стокхолма до краја априла је развило антитела на корона вирус, што је изазвало бојазан да стратегија шведске владе да не уводи ванредно стање током пандемије није била добра одлука.

Медицински радници очајни: Не дају нам да шаљемо болесне у болнице

Сада све већи број запослених јавно критикује здравствене власти због протокола који је запосленима домова прописивао да не шаљу штићенике у болнице, а спречавало се и прописивање терапије кисеоником без одобрења лекара, било то током акутне болести или као део палијативне неге, на самом крају живота пацијената.

- Рекли су нам да никога не шаљемо у болнице, чак и ако особа има, на пример, 65 година и може живети још дуго. Рекли су нам да их не шаљемо у болнице - испричала је медицинска сестра Латифа Левенберг, која је радила у неколико домова за старије у северном делу Стокхолма.

- Неки од њих су могли још годинама живети са својим најдражима, али нису добили ту прилику јер никад нису стигли до болнице. Угушили су се и умрли. То је било јако тешко гледати - додаје.

"Болнице су пуне млађих људи"

Левенберг сада ради у болници у Стокхолму, на одељењу за Цовид-19. И даље већина пацијената који су примљени у болницу нису старије животне доби.

- Имамо пуно младих људи, рођених 70-их, 80-их или чак 90-их година - каже докторка из Стокхолма, која је желела остати анонимна, испричала је да ју је током ове епидемије ниједном нису звали у домове за старије особе због Цовида-19.

Шведски приватни консултант за интензивну негу Микаел Фјалид верује да би пуно живота могло бити спашено да је више пацијената имало приступ болничком лечењу, или да су запослени домова добили могућност да им сами дају терапију кисеоником.

- Ако вам је потребна помоћ, требало би да је добијете. Као и свака друга група у популацији. Ако имамо више од 20% особа који преживе без икакве помоћи, за претпоставити је да би можда једнак број људи преживео и с кисеоником - додаје.

Др Томас Линден, главни лекар у Националном одбору за здравство каже да би запослени требали професионално одвагати потенцијалне користи фактора ризика попут уласка вируса у болницу, трошкова превоза пацијената и осталог.

Од здравствених радника се тражило да не дискриминишу саме године пацијената, иако то може бити битан фактор у комбинацији с другим факторима.

Када је у питању пружање палијативне неге, пацијентима се није давао кисеоник, а др Линден признаје да су и та мишљења подељена.

Дати пацијенту кисеоник у дому или не?

Из регије Јевлеборг поручују да се потребе појединих пацијената стављају на прво место и да медицинске сестре могу позвати лекара који ће проценити постоји ли потреба за болничком негом.

То је супротно идеји да би сами запослени домова за старије могли пацијентима дати кисеоник, јер то захтева специјалистичку обуку.

Кристофер Бернсколд, портпарол геријатријске неге за подручје Стокхолма каже да има довољно ресурса за негу свих пацијената на акутној, али и палијативној нези. Указује и на нову, још некоришћену војну болницу у јужном Стокхолму те истиче да није истина да се старији пацијенти не смештају у болнице због недостатка кревета. Ипак, каже да постоји етичка дилема око тога треба ли пацијенту дати кисеоник или га пребацити у болницу.

Критичари пак кажу да су власти опрезне око хоспитализације старијих особа јер се боје недостатка ресурса који би могли бити потребни у будућности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

Neša

25.05.2020. 21:32

I pričamo o Švedskoj kao socijalnoj državi! Ko daje nekom za pravo da starije ljude prosto otpiše i bukvalno ne učine ništa da im spase život. Totalno nehumano! Dobro im nisu ubrizgavali smrtonosne inekcije kao akt "milosrđa". Malo me podsećaju sa ovim na III Rajh.