БРОЈ заражених од корона вируса и број смртних случајева достигли су врхунац у многим европским и северноамеричким земљама, али анализе показују да неке државе у развоју још нису искусиле најгоре у вези са овом епидемијом.

Не постоји математичка формула која би прецизирала које би земље могле постати нова жаришта у глобалној кризи, али бројни фактори могу да помогну у откривању нација у којима ће највероватније доћи до највеће епидемије, наводи Скај њуз.

Др Самир Бат, предавач на Империал Колеџу у Лондону, који саветује владу Велике Британије о одговору на кризу коју је изазвао корона вирус, каже да је први корак разумевање стопе раста епидемија.

На основу спроведене анализе о дуплирању случајева широм света, примећује се да број случајева брзо расте у централноафричким, латиноамеричким и јужноазијским земљама.

Фото: ЕПА

У марту је професор Сер Дејвид Спигелхалтер са Универзитета Кембриџ предвидео да ће се Британија суочити са истим проблемима као и Италија, јер се случајеви приближно удвостручују свака три дана.

За избијање епидемије неке заразне болести, важно је знати "стопу раста" која указује на то колико се брзо повећава број заражених.

- Стопа смртности је ниска у земљама у развоју из широког спектра разлога који ће се разликовати од земље до земље и они укључују касни почетак епидемије, разлике у извештавању и различите интервенције - истакао је др Бат.

Тренутно је тешко проценити, али неколико анализа широм Европе показало је да је број других смртних случајева већи од броја преминулих од корона вируса.

То је случај и у многим земљама у регионима у развоју.

Перуански медији су јавили да је у априлу било 2.248 више смртних случајева у поређењу са претходном годином, али да је само половина њих била последица ЦОВИД-19.

Број преминулих услед респираторних болести у бразилском граду Манаусу пет пута је већи него током истог месеца прошле године, али само један од четири случаја је био последица ЦОВИД-19.

Др Мајкл Тилдесли, професор са Универзитета Вервицк, рекао је да још увек постоји неизвесност у погледу потенцијалног броја смртних случајева у Африци као последица пандемије.

- Просечна старост становништва у Африци је знатно мања него у Европи и постоје јасни докази, бар у Европи, да је ризик од компликација услед инфекције значајно већи код старијих особа - истакао је др Тидесли.

- Међутим, постоји одређена забринутост у вези са релативно малим капацитетом здравствених система у Африци у поређењу са многима у земљама Европе - додао је он.

Уједињене нације су упозориле да би епидемија корона вируса могла да има разорни утицај на земље у развоју.

У извештају УН се сугерише да би сиромаштво могло да се повећа при пут од 1990. године.

Да би се избориле против епидемије, многе земље у регионима у развоју увеле су строга ограничења у раним фазама, али стопе преноса су и даље високе.

Јужна Африка, где је тешко било ограничити кретање у неким насељеним градовима, контролисала је њено избијање комбинацијом масовног скрининга и циљаног тестирања.

Др Тилдсесли је навео да је Африка мање погођена јер су многе земље увеле рестриктивне мере, али да би број заражених могао да буде много већи с обзиром на ограничења везана за тестирање.

- Дневни број потврђених случајева у неким земљама, попут Јужне Африке, Египта и Нигерије и даље расте, мада у Јужној Африци то може, делимично бити последица размере тестирања која се одвијају у земљи - рекао је он.