Слично као што су се током протеклих деценија појављивале потенцијално опасне лажи о сиди, поузданости тестирања на ту болест и начинима лечења, тако и у данашње време, овог пута уз обилату помоћ друштвених мрежа, постоји велик број неистинитих информација о корона вирусу, што, између осталог, подстиче ризично понашање.


Како наводи ББЦ, нетачне тврдње о ефектима сунчевих зрака, топлог времена или пијења топле воде на корона вирус већ су оповргнуте, а Светска здравствена организација има и интернет страницу посвећену разбијању „митова“ о овом вирусу.


Осим наизглед безопасних теза, које ипак подстичу понашање супротно стручним упутствима и неповерење према надлежним службама, постоје и оне крајње опасне, као што је идеја да пијење индустријског алкохола штити од ЦОВИД-19, услед чега је у Ирану умрло више људи него од самог корона вируса.


Забрињавајуће је да су у неистине и теорије завере у вези са корона вирусом поверовали и многи образовани људи, а у ширењу нетачних и потенцијално штетних информација учествовали су и лидери неких земаља, што је друштвене „твитер“ и „фејсбук“ навело да уклањају њихове објаве.


Како наводи ББЦ, доносиоци лажних вести често се служе једноставним триковима који нас наводе да се не ослањамо на критичко мишљење и проверимо поузданост извора информација.


Тако, на пример, присуство одређене слике уз текст информацију чини веродостојнијом, чак и када слика није најдиректније повезана са изнетом тврдњом, а сличан ефекат имају и коришћење дескриптивног језика и живописне личне приче, или пуко навођење назива неке признате медицинске институције или одређене познате чињенице.


Такође, вишеструким понављањем, тврдња која у почетку изазива скепсу временом може постати нешто што сматрамо истинитим, а једна недавна студија показала је да корисници друштвених мрежа на њима рефлексно деле информације, при том не размишљајући о истинитости тих информација.


Према резултатима студије, иако је само 25 одсто учесника истраживања одређену лажну вест сматрало истинитом, чак 35 одсто њих рекло је да би њен наслов поделило на друштвеним мрежама - можда уз ограђивање у погледу поузданости информације, а можда и у жељи за позитивним реакцијама других корисника.


Друштвене мреже не подстичу истину, оно што подстичу је ангажман“, каже један канадски психолог.