У Немачкој се расправља када и по којим критеријумима попустити мере против ширења вируса корона, а већина коментатора немачких листова мисли да се то неће десити брзо и лако и да је боље на време то објаснити грађанима, пише Дојче Веле (DW).


Поједини немачки политичари, попут премијера Северне Рајне-Вестфалије Армина Лашета, тражили су да до 20. априла, када се завршава ускршњи распуст, премда су школе већ седмицама затворене, постоји јасна излазна стратегија - на основу којих критеријума ће бити одлучено када и како почиње повратак у нормалност.


Ту дилему коментаришу бројни немачки листови, које преноси DW.


„И власт учи током пандемије“, пише Зидојче цајтунг. „Али неподношљиво је шта све скрива њен променљиви курс. Са сваком седмицом расте притисак да се не дозволи да пропадну угрожене фирме, као ни уметност, спорт, социјалне установе и људи који не могу више да поднесу самоћу“.


Мителдојче цајтунг наводи да дебата о излазној стратегији мора да се води отворено, искрено и са јединственим резултатом.


"Не сме се догодити да се рецимо на питање када се поново отварају школе одговара хаотично, свака покрајина за себе, као што је био случај кад су школе затваране. Неке истине би ваљало на време изговорити: још месецима неће бити пуних стадиона, концертних дворана и клубова. Многи ће банкротирати. Немогуће је укључити земљу оном брзином којом је искључена“, пише тај лист.


Најважније је већ постигнуто, сви озбиљно узимају ову болест“, оцењује Pforzheimer Zeitung.


„Можда ће бити попуштања мера, али само до растојања од 1,5 метар. У догледно време ћемо морати да се одрекнемо великих приредби и журки. Многи људи сада иду да џогирају. Па, корона је као полумаратон. Тек смо почели и најбоље је да не мислимо све време на циљ", пише лист.


Тагесцајтунг наводи да "нико не зна колико случајева короне има између Гвајакила (Еквадор) и Мумбаја (Индија)".


"Званичне бројке нису употребљиве. Али већ је јасно: и без масовне заразе чекају нас масовне последице", оцењује лист и закључује:


"Забране кретања које су делимично брутално наметнуте и глобална рецесија одвешће у катастрофу која ће бити далеко гора од последица финансијске кризе 2009. Затварање граница и замрзнуту привреду ретко ко може да приушти. У Хамбургу и Минхену је то могуће. Али тешко да је могуће у економијама где надничари једва спајају крај с крајем, где људи махом раде без уговора и социјалног осигурања, а државне помоћи нема на видику“, преноси DW.