Ауторски текст председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лејен, поводом пандемије вируса корона, објавили су медији у свим ЕУ државама.

Милијарде које данас трошимо како бисмо избегли већу катастрофу улагање су у будућност и укључиваће неколико генерација. Из тог разлога се средства из нашег следећег прорачуна морају улагати на паметан и одржив начин

Последњих седмица се наш свет окренуо наглавачке. Наша уобичајена свакодневица изгледа веома удаљено и до сада су неки од вас који ово читате већ имали симптоме, многи познајете некога ко је оболео и свако од нас забринут је за своје ближње.
.
Међутим, оно што ову ситуацију чини јединственом јесте да смо сви део решења: сви ми као грађани, али и предузећа, градови, регије, народи и цели свет. Да, истина је: овај непознати непријатељ и криза невиђених размера и брзине Европу су у почетку затекли донекле неспремну. Још увек осећамо последице тог касног почетка.

Али Европа је данас чврсто на ногама, уједињена неизмерним саосећањем. У последњих смо неколико недеља сведочили да се пензионисани лекари и медицинске сестре јављају на дужност, а милиони волонтера чине све што је у њиховој моћи да помогну. Ресторани достављају оброке исцрпљеном медицинском особљу, модне куће израђују болничке маске, а произвођачи аутомобила производе респираторе.

Та је солидарност заразна – и темељ је наше Уније. Захваљујући том подстицају, права се Европа вратила у игру: Европа која сарађује у остварењу онога што нико од нас не би могао да оствари сам. Сад се остварују конкретни резултати и Европа сваки дан неуморно ради на спашавању што више живота, заштити извора прихода и подстицања економије.

Последњих седмица смо предузели мере које би донедавно биле незамисливе. Правила о државним подршкама учинили смо флексибилнијим него икад, како би велика и мала предузећа могла да добију потребну подршку. Попустили смо прорачунска правила како би национална средства и средства ЕУ-а могла брзо да дођу до оних којима су потребна. То је институцијама ЕУ-а и државама чланицама омогућило да ставе на располагање 2,8 хиљада милијарди евра за борбу против кризе, што је највећи такав износ у свету.

Ове седмице Европска унија иде корак даље. Предложили смо нови програм под именом SURE како бисмо осигурали да грађани задрже своја радна места и примања, а предузећа опстану током ове хибернације. У оквиру тог програма 100 милијарди евра доделиће се владама како би надокнадиле разлику ако су предузећа морала да смање број сати радницима, а може се помоћи и самозапосленима. Тако ће се платити станарина, рачуни или храну и притом помоћи другим предузећима да опстану.

Уз то, како бисмо интензивирали борбу за спашавање живота, одлучили смо да уложимо сав преостали износ у овогодишњи прорачун. Тај ће нам изванредни инструмент помоћи при набавци најважније медицинске опреме и појачавању тестирања.

То је доказ да у овој кризи нису прихватљиве половичне мере, чак ни у наредним годинама у којима ћемо настојати да избавимо економију из кризе. За то ће нам бити потребна огромна улагања у облику својеврсног Маршаловог плана за Европу. У центру тога требало би да буде нови прорачун ЕУ-а. Предности су очигледне: прорачун ЕУ-а доказани је инструмент солидарности и модернизације. Будући да се утврђује на седам година, ствара сигурност за улагаче и поузданост за све укључене стране.

Но, с обзиром на то да се свет драстично промиенио у протеклих неколико седмиц, и наш се прорачун мора променити. То је кључан тренутак у којем ће економија ослабљена актуелном кризом морати да се покрене и осигура поновно глатко функционисање нашег јединственог унутрашњег тржишта.

Хиљаде милијарди и милијарде које данас трошимо како бисмо избегли већу катастрофу улагање су у будућност и укључиваће неколико генерација. Из тог разлога се средства из нашег следећег прорачуна морају улагати на паметан и одржив начин и тако помоћи да се очува оно што нам је драгоцено и обновити осећај заједништва европских народа.

Битно је и да уложимо у подручја која представљају улагање у будућност, на пример у иновативна истраживања, дигиталну инфраструктуру, чисту енергију, паметно, системе будућности... Својеврсни Маршалов план помогао би у изградњи модерније, одрживије и отпорније Европе. То је Унија за коју верујем да може превладати ову као и сваку другу кризу у нашој историји.

За тај велики напор, ту нову Европу, најважније ће бити да њени грађани желе заједничку будућност у којој се залажемо једни за друге.

Оно чему данас сведочим у Европи показује да је то могуће и испуњава ме поносом. Будућност Европе пољски су лекари који одлазе у Италију. То су и Чеси, који шаљу 10.000 маски у Шпанију и остале земље. Авиони који превозе болеснике из северне Италије у источну Немачку или возови који превозе људе преко граница у слободне јединице интензивне његе. То су и Бугари, који шаљу заштитну опрему Аустријанцима, и Аустријанци који шаљу маске у Италију. То је и прва заједничка европска залиха медицинске опреме, респиратори и комплети за тестирање које су заједнички набавиле готово све земље, од Румуније до Португала, како би се послало у ШпаНију, Италију и друга места. Снагу и солидарност Уније осетиле су и хиљаде Европљана које је пандемија затекла у иностранству, у Вијетнаму, Јужној Африци или Аргентини, и који су враћени у своје домовине европским летовима.

Сваким од тих дела солидарности Европа се помало издиже из кризе и не сумњам да ће се ускоро потпуно ослонити на ноге. Заједничким снагама.