ПАРИЗ: ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

ФРАНЦУСКИ председник Емануел Макрон је из идеолошких побуда одбио затварање граница, да не би испало како смо попустили пред национализмом! Испоставило се тако да је привремено затварање граница због епидемије и избегавања опасности - националистички потез. Зато мислим да ће нам, можда, ова криза помоћи да у будућности престанемо да унапред имамо изграђено мишљење и идеолошке идеје о свему.

У интервјуу за "Новости" Жан Кристоф Бисон, новинар и уредник, заменик директора француског "Фигаро магазина" и пријатељ Србије, истиче и да нам 30 година пуне уши да ЕУ представља мир, солидарност и јединство. Та ЕУ не постоји већ два месеца. Експлодирала је.

- Само једна особа за то није чула, а то је Урсула фон дер Лајен, која се радује отварању приступних преговора с Албанијом и Северном Македонијом! Усред овакве санитарне кризе, у којој се свака земља сналази како зна и уме, када је Италија приморана да тражи помоћ од Кубе, Кине и Русије, а Европа неспособна да говори једним гласом солидарности. То је права илустрација о потпуној искључености оних који управљају - додаје наш саговорник.

* Кина је помогла и Србији.

ИМАО САМ ТЕМПЕРАТУРУ 40 САДА сам добро, али сам петнаестак дана у карантину, јер сам прошле недеље имао веома високу температуру. Ишла је и до 40 степени. У Француској не можеш да се тестираш, осим ако не идеш у болницу. Нисам кашљао, нисам имао респираторних проблема, па нисам звао Хитну помоћ. Лечио сам се парацетамолом. Мислим да овај вирус сви на неки начин закачимо, а зависи од тела и одбрамбеног система како се са њим боримо. Сад је то, надам се, иза мене.

- Као и Француској, Италији и другим земљама. Србија је с правом тражила помоћ од Кине. Неће, ваљда, да је тражи од ЕУ, кад је и њој самој потребна. Логика би требало да буде да постоји узајамна помоћ унутар ЕУ, а да Унија помаже и земљама које јој не припадају, као што је Србија. Ова криза нам је показала да је национални рефлекс јачи од супранационалног.

* Како оцењујете борбу против вируса корона у нашој земљи?

- Првих дана, док још није било жртава у Србији, помислио сам да вас штити Свети Сава и да ћете можда избећи епидемију! Али, вирус је, нажалост, напао и вас. Саветујем вам да не правите исте грешке као Француска, да не чекате превише, пре него што се предузму драстичне мере. И чини ми се да су власти у Србији, после кратког промишљања на почетку, реаговале исправно. Председник Вучић је реаговао брзо, што и јесте улога државника, за разлику од Макрона који је био доста тврдоглав, инсистирајући на одржавању првог круга избора усред епидемије.

* Где је нестала солидарност у ЕУ?

- Французи су били одушевљени када су чули оркестар Српског народног позоришта како изводи мелодију "Бела ћао" у знак подршке Италијанима. То је солидарност која не произлази из структура ЕУ, већ из народа који се обраћа другом народу, изнад администрације, привреде и политике. Овај снимак Французи су изузетно много ширили друштвеним мрежама. Сличне иницијативе овде не постоје. Не мислимо на нашег суседа који пати. Чак ни када је реч о спонтаном гесту који ништа не кошта.

* Јер бесплатни гест у либералном капитализму не постоји?

- Економија се у мондијализацији ставила изнад политике. Изнад духа - да и не говоримо. Надам се да ће нам ова криза омогућити да зауставимо тај примат економије. Највећи симбол ЕУ је заједнички економски простор. Говори се само о банкама и новцу. Све остале проблеме смо запоставили, укључујући и хуманизам и солидарност. ЕУ је у стању да се бави само економијом.

ЂУКАНОВИЋ СЕ ПРЕРАЧУНАО НЕГДЕ у ово време Жан Кристоф Бисон је требало да буде у Србији.
- Било је планирано да у Београду учествујем на колоквијуму о ситуацији у Црној Гори, имајући у виду да сам о томе већ писао у "Фигаро магазину". Мило Ђукановић је мислио да је после спровођења независности и уласка у НАТО, Црна Гора постала јака држава и да себи може да дозволи корак даље, да би искоренио оно што је српско из Црне Горе. Није схватио да може да се буде Црногорац и привржен Српској православној цркви. То ме је подсетило на француски закон о инвентару из 1905. године у време одвајања цркве од државе. Полиција је била задужена да попише имовину по црквама. Свештеници су се тада затворили у богомоље, а људи су се масовно дигли по селима и подигли барикаде. Власт је на крају дигла руке од закона.

* Шта се, ово, догађа са светом?

- Није лако оценити, јер немамо потребну временску дистанцу да бисмо читаву ситуацију реално сагледали. Али, веома сам забринут за оно што ће се после десити. Привреда ће бити на коленима. Занимљиво је посматрати кроз овај догађај и како смо постали потпуно зависни од информација. Када бисмо упоредили са другим великим пандемијама, као што је црна куга, колера или шпански грип који је однео између 50 и 100 милиона живота за нешто више од годину дана, пропорционална разлика с оним што нам се данас догађа је астрономска. Али, тада нисмо имали директне информације и друштвене мреже.

* Зашто нас све ово толико опседа?

- Јер имамо информације у реалном времену и на глобалном нивоу. Затим, јер не знамо да се у савременом свету односимо према смрти. Имали смо исламистичке атентате који су нас подсетили да историја може да буде трагична и да није сачињена само од економских фактора и срећне мондијализације. Сада је председник Макрон више пута поменуо реч "рат". Схватили смо да сада свакога од нас може да погоди тај невидљиви непријатељ. Зато је генерални медијски утицај огроман, можда и предимензиониран, у односу на оно шта су наша друштва преживела претходних векова. Наравно, не говорим то да бих релативизовао тренутну ситуацију, већ да бих истакао колико живимо у ултрамедијатизованом свету, окружени камерама и микрофонима који мере сваке секунде број мртвих у Њујорку, Индији и Шпанији.

* Али, то истовремено и чува животе?

- Медијско праћење има и позитивну и негативну страну. Некада је тај недостатак информација доприносио ширењу пандемија. Недостатак данашњег света је што смо преплављени свакојаким информацијама и сликама апокалипсе, што понекад може да буде и претерано у односу на реално стање, али у исто време баш зато знамо како да се заштитимо, а то је да пре свега останемо код куће.

* У медијима се води и велика дебата о француском леку хлорокину?

- Постоји нешто чудно у тој афери. Нормално је да се проба све што може да помогне. А, изгледа да се показало да овај третман има позитивне резултате на одређене случајеве. И ту се види идеолошка блокада. Потребно је много тестова и времена да би се у једном тренутку рекло да је третман добар. Питање је да ли смо данас у ситуацији и да ли имамо времена да сачекамо све те тестове. Уосталом, у Француској смо имали толико лоших искустава и са лековима који су раније одобрени, а за које смо годинама касније сазнали да су имали катастрофалне последице по здравље људи.

* То нам показује сву компликованост администрације којом смо окружени?

- Људи данас траже ефикасну државу, са мање бирократије. У Француској смо се отарасили маски за које смо сматрали да нам нису потребне! Све ово ће променити свет. Из ове кризе изаћи ће много цивилизацијских и антрополошких промена, нових начина понашања и конзумације. Људи сада откривају да им није потребно све оно што су до сада користили.

* Има ли завере?

- Ако је има, долази одозго. Ово је небеска казна за човека који је превише веровао у напредак. Вирус се увукао као зрнце песка у добро науљени механизам. Довољан је био један залогај да нам као сигнал на филозофској и метафизичкој равни покаже да идемо предалеко, у економском, финансијском, еколошком и политичком домену. Сада се будимо и у време болести враћамо здравијим вредностима и рефлексима. То је лекција коју треба да извучемо из свега овога.