ДАНАС се у Француској не осећамо заштићеним. Само смо десетак дана у изолацији. Тек су средином прошле недеље, после толико мртвих, одлучили да затворе пијаце. У Београду су то учинили одавно. Знао сам од почетка да ће у Србији бити боље.

Предузели сте добре мере у правом тренутку. А у Француској је све закаснило недељу дана. Као и увек. Границе су овде још отворене! Француска је, ваљда, последња земља у Европи која их још није затворила.

Запањен сам недостатком солидарности. Свако у овим тренуцима гледа себе. Прича се много о међугенерацијској солидарности, али моје родитеље у Тулону нико још није посетио. Сада тек почињем да схватам шта се догађало за време егзодуса шест милиона Француза у јуну 1940.

Имам колеге које су се правиле као да се ништа не догађа, а онда су искористили прву прилику да побегну на усамљене породичне поседе у унутрашњости земље. Највећи број богатих је учинио исто. Мисле, ваљда, да их вирус тамо неће наћи. Дволични су, споља су опуштени, а први су отишли. Критикују хлорокин, а сами га узимају.

Шта тек рећи о недостатку европске солидарности? Италија је за то најбољи пример. Вапила је за помоћ, али ништа није добила. После овога, уверен сам да ће Италија бити друга земља која ће након Велике Британије да напусти ЕУ. Ово је крај Европске уније. Бројке довољно о томе говоре. Број мртвих у Европи је премашио број преминулих у Азији, где је вирус започео.

Вирус је огледало недостатка одговорности светских политичара. Зароњени су у идеју напретка. А у историји не постоји само напредак. Има периода стагнације, па и рецесије, као што је то сада случај. С првим сигналима опасности требало је предузети мере. Али, они то нису учинили. Били су убеђени да је реч о малом, пролазном грипу.

Француска је остала без маски. После епидемије свињског грипа закључили су да њихово чување у резерви представља велики трошак! Ово је либерални свет, у ком се већ годинама увелико смањује број болничких кревета. Све је то производ мондијализма и либералног капитализма, у ком је болесник - луксуз.

Јасно је да после свега овога свет више неће бити исти. Људи су ових дана већ почели да уче да живе другачије. Мондијализму су дани одбројани. У ривалитетима унутар фармацеутске индустрије најбоље се виде ефекти мондијализације у којој је држава постала превише слаба, у односу на моћне индустријске групе. Не могу компоненте за вакцину да се производе на другом крају света. Није нормално да се све премешта. Људи ће сада схватити шта је то држава.