РИМ - ОД СПЕЦИЈАЛНОГ ИЗВЕШТАЧА


Зову их невидљиви а веома су видљиви, када их посете снаге јавног реда ради контроле кретања грађана шта да им кажу, идите кући обавезна је кућна изолација, где се налази кућа бескућника?


По последњим подацима Националног статистичког института у Италији,има их око 50.000, само у Риму 8.000, у Милану 2.608, том броју се додаје и 20.000 оних који су затражили помоћ јер немају где да спавају, имигранти и не само они, од укупног броја њих 12.000 живи у заузетим напуштеним објектима у којима нема ни воде ни струје, у баракама и старим камперима живи између 4.500 и 5.000 Рома.


Добровољци помажу колико је могуће, пре свега онима на улици али због сигурностиу време корона вируса ни њима није више омогућено да обављају редовне активности. Хуманитарна удружења делимично настављају да помажу у основним делатностима као што испорука оброка и обезбеђивање места за спавање. Многи су на улици и немају никаве хигијенске услове, не примају лекарску помоћ нити могу да купе лекове, тешко стижу до тањира било какве хране, а највећи број су старије особе са већ нарушеним здрављем.


У Риму је на главној железничкој станици основан тзв.“Колосек 95“, веома активно удружење које је обезбедилотуш кабине и доноси храну, проблем је што бескућници опет морају на улицу јер ако би и успели да се домогну неког прихватилишта, постоји опасност да се зараза масовно прошири и на тим местима.


Каритас, организација Католичке цркве, до сада је успела да нађе решење за њих око 450 али и даље се подвлачи опасност од заразе јер су смештене многе особе једна уз другу, а евидентирани су позитивни на корона вирус и немају где да се изолују.


У Напуљу их је око 2.000, општина је дезинфиковала јавне спаваонице али има доста оних који избегавају такав смештај јер остају затворени и плаше се заразе корона вирусом. Већи број досадашњих центара за пријем управо су због тога затворени, а мензе раде само са пола капацитета обезбеђујући прописани размак за време узимања оброка.