Ни председник САД Доналд Трамп ни његови демократски изазивачи не троше пуно речи о гигантском државном дугу САД који је премашио 20 хиљада милијарди долара, с тим што га понеко и помене, али без рачунице како да се он смањи, пише Дојче веле (DW).

Доналд Трамп се обилато хвали своји председничким способностима а још пре ступања на дужност најављивао је да ће потпуно уклонити америчке дугове, ако постане председник, и да за осам година, два мандата, "елиминише“ незамисливо брдо дугова од 19 хиљада милијарди.

Његов биланс, међутим, након готово четири године у Белој кући је мршав: ретко је неки председник трошио тако пуно новца као Доналд Трамп, наводи Дојче веле.

Уместо смањења дугова, они се стално повећавају што показују најновији подаци америчке конгресне установе ЦБО. Откако је на власти Трамп, обавезе САД су повећане за 2,5 хиљаде милијарди долара. Расте и дефицит у државним благајнама који је само у прва четири месеца нове фискалне године за 25 одсто већи него прошле године, наводи америчко министарство финансија.

За то је криво пре свега Трампово снажно смањивање пореза. Свој пакет је 2017. представио као "Божићни поклон средњем слоју“. Али, управо то му се сад враћа као бумеранг, наводи DW.

У говору о стању нације почетком фебруара председник ни реч није утрошио на забрињавајуће високе дугове. Ни у нацрту новог буџета нема говора о штедњи. Истина, Трамп жели да смањи државне издатке у наредних десет година за 4,4 хиљаде милијарди. Али, истовремено би требало да порасту издаци за војску, свемирске летове и изградњу зида према Мексику.

И кандидати демократа који би у новембру хтели да изађу на црту Трампу на председничке изборе суздржани су кад се ради о проблему великих дугова САД.

Још у првом телевизијском сучељавању прошле године ни један од седамнаесторо демократских кандидата није се усудио да проговори о великом задужењу. Током четири сата расправе ни један пут није се чула реч "дефицит“. А дугови америчке државе споменути су само једанпут.

Ни демократе немају непресушни извор новца.

"Просечан Американац се јако мало занима за дугове САД“, каже Вилијам Хогланд из вашингтонског труста мозгова Bipartisan Policy Center. Економски раст последњих година довео је грађане у повољан положај јер, с обзиром на ниске камате и рекордну запосленост, једва да осећају нешто од терета државног задужења.

"Зашто би демократе спомињале тако осетљиву тему и рискирали своју главу", пита се Хогланд, који је три деценије био у Сенат саветник за буџет.

Шта више од државног буџета занима Американце показало је прошле године велико истраживање центра Пју. За 70 одсто испитаника је најважнија тема економска снага САД. Следе теме као што су образовање, трошкови здравственог система и борба против тероризма. На дну су климатске промене и војска. Дефицит државног буџета тек мање од половине људи сматра једним од приоритета.

Демократска левица усто привлачи бираче обећањем здравственог осигурања за све. Но, кандидати као што су Берни Сандерс и Елизабет Ворен немају разрађене идеје како то финансирати. Рачуна се да би такво осигурање у идућих десет година стајало око 34 хиљаде милијарде долара, прогнозира Институт Урбан.

Нови порез за богаташе, какав захтева Елизабет Ворен, могао би да покрије део трошкова. "Али, финансијски бисмо у најбољем случају били у истом стању као и сада“, каже Хогланд.

Ипак, шест од преосталих једанаест демократских кандидата сматра својим задатком стабилизацију или чак смањење дугова у првом мандату, пише Вашингтон пост. Но, према анализи тог листа, нико, међутим, не каже како би то требало смањити дугове.

Бивши потпредседник Џозеф Бајден каже додуше да ће се ухватити у коштац с тим проблемом, али истовремено обећава инвестиције у запошљавање и локалне самоуправе. Миљеник берзе Мајкл Блумберг каже да ће његова влада преузети финансијско-политичку одговорност тако што ће "подстицати инвестиције“ и "више опорезовати“ оне који више зарађују. Али, прецизнијих рачуница о томе нема.

Ни од умерене сенаторке Ејми Клобучар се не чује пуно - она само обећава да жели да стабилизује стопу задужења.

Конкретнији није био ни Пит Бутиџиџ кад се у једном говору прошле седмице изјаснио за смањење дугова. Ипак, он би код бирача могао још да има највише успеха са овом темом, каже Хогланд.

Бутиџиџ, наиме, представља младу генерацију која би на својој кожи могла да осети последице данашњег астрономског задуживања САД.

"Генерација (старијих политичара) Трампа, Бајдена и Сандерса неће морати о томе да размишља“, закључује Хогланд.