ПРЕДСЕДНИЦИ Израела и Пољске позвали су на повећање напора у борби против антисемитизма, али у понедељак, на дан када је свет обележавао 75 година од ослобађења логора Аушвиц, испреплетане нити историје, покушаја њене ревизије и актуелне политике надвиле су се над церемонијом у Пољској.

Више од 200 преживелих из Аушвица, логора смрти у којем су нацисти убили око 1,3 милиона људи, пристигло је из целог света како би обележило 75 година откад је Црвена армија ослободила логор. На комеморацију, коју је предводио председник Пољске Анџеј Дуда, међутим, није био позван председник Русије, земље ослободиоца логора, Владимира Путина.

- Пољска никад не може да врати Русији дуг за ослобођење од нациста - изјавио је амбасадор Руске Федерације у Пољској Сергеј Андрејев новинарима у Аушвицу.

Пољско руководство редовно изјављује да и Русија, поред Немачке, треба да плати Пољској штету коју је та република претрпела за време Другог светског рата.

- Ми о томе имамо своје мишљење. Пољска данас постоји захваљујући победи Совјетског Савеза у Другом светском рату. Да није било те победе, не би било ни Пољске, нити би било Пољака на тој територији. Познато је какву су судбину шефови Трећег рајха спремали за ову земљу и њен народ. Зато, ако говоримо о дугу, Пољска никад не може да врати дуг Русији и другим државама бившег Совјетског Савеза - рекао је Андрејев и нагласио да "покушаји ревидирања историје Другог светског рата нису ништа ново".

Пољски председник Анџеј Дуда, који прошле недеље није присуствовао Светском форуму о Холокаусту у Јерусалиму јер није био на листи говорника, захвалио је Ривлину што је дошао у Аушвиц.

- То присуство је знак сећања, то је видљиви знак противљења нехуманом третману, мржњи... - казао је Дуда.

Потом је Дуда изразио и наду да су све сумње разрешене у дијалогу са Русијом о историји Другог светског рата, на заједничкој конференцији за медије са израелским колегом Рувеном Ривлином:

- Дошло је до озбиљне размене мишљења између пољских власти и руских представника - приметио је Дуда и додао да се нада да су све сумње решене и да више неће бити покушаја мењања историје, истакавши да су "тада 27. јануара 1945. војници Црвене армије ослободили неколико хиљада преживелих и најгори период у њиховом животу се коначно завршио".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Амбасадор Русије у Аушвицу: Пољска нам се никад не може одужити, да није било нас не би било ни Пољака

Бројни светски званичници, међу којима је била премијерка Србије Ана Брнабић, председница Словачке Зузана Чапутова, председници Аустрије Александер ван дер Белен и Немачке Франк Валтер-Штајнмајер, словеначки председник Борут Пахор, премијерка Белгије Софи Вилмес, премијери Бугарске Бојко Борисов, Хрватске Андреј Пленковић и Чешке Андреј Бабиш, уз преживеле некадашње логораше пристигле из Израела, САД, Аустралије, Перуа, Русије, Словеније и других делова света, дигли су глас против антисемитизма:

- Данас чујемо гласове који шире мржњу на интернету, улици, у центрима политичке моћи. Наша дужност је борба против антисемитизма, расизма и фашистичке носталгије, тог болесног зла које прети да изједе темеље наших демократија - поручио је Ривлин на конференцији за новинаре у близини логора, који је сада музеј.

Вече уочи комеморације, преживели су се, ослањајући се на своју децу и унуке, прошетали по месту где су били доведени и у којем су преживели најстрашнија мучења. Они су рекли да су дошли у Аушвиц да се сећају, да поделе своју судбину са другима и покажу пркос према онима који су желели да их униште.

Ивон Енглман, 92-годишња жена из Аустралије, рекла је да се сећа да је била доведена у Аушвиц из гета у Чехословачкој, да су јој скинули одећу, обријали главу и ставили у гасну комору. Неким чудом, гасна комора тог дана није радила и она је преживела.

СРАМНО САОПШТЕЊЕ ХРВАТСКЕ ВЛАДЕ

НА Међународни дан сећања на жртве Холокауста, хрватска влада се придружила обележавању 75-годишњице ослобођења највећег нацистичког логора Аушвиц-Биркенауа, уз поруку да се тога дана треба присетити и злогласног усташког логора Јасеновац, у којем су, како се наводи, убијене хиљаде припадника јеврејских и других народа, као и хрватских антифашиста и демократа.

ВАН ДЕР БЕЛЕН: ОСЕЋАМ СРАМОТУ

Председник Аустрије Александер ван дер Белен рекао је да му није лако да посети ово стратиште, али да је то неопходно. Он је у саопштењу указао на суодговорност Аустрије за Холокауст и нагласио да осећа "дубоки ужас" због онога што је људима учињено у Аушвицу. Казао је да осећа срамоту, јер су многи Аустријанци учествовали "у варварским злочинима". "Превише земљака је подржавало и гледало у страну, а премало њих је пружало отпор", рекао је Ван дер Белен.

ИСКРИВЉЕНА ИСТОРИЈА

Руски амбасадор у Пољској Сергеј Андрејев подсетио је да се "сада приближава 75. годишњица победе совјетског народа у Другом светском рату": "Још једном ће се цео свет подсетити ко је најактивније учествовао у формирању послератног система међународних односа. То, наравно, није у складу са садашњим виђењем наших западних партнера, опонената, о томе како треба да изгледа данашњи свет", закључио је он.

ПРЕЖИВЕЛА ИЗ СРБИЈЕ СА АНОМ

СА премијерком Србије Аном Брнабић је у Пољску отпутовала и деведесетосмогодишња Борбала Игумановић, која је преживела страхоте Аушвица. Она је била једна од 200 преживелих који су присуствовали церемонији.

МЕЂУНАРОДНИ ДАН СЕЋАЊА ОДРЖАН И У БЕОГРАДУ

Министар Зоран Ђорђевић положио венац на Споменик жртвама геноцида

Зоран Ђорђевић, министар за рад предводио је централну државну церемонију поводом обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста, као изасланик председника Србије. Уз пуне војне и државне почасти положио је венац код Споменика жртвама геноцида у Другом светском рату, који се налази у оквиру комплекса некадашњег концентрационог логора на Старом сајмишту у Београду.

Министар је истакао да је у Холокаусту на монструозан начин убијено шест милиона припадника јеврејске вере и националности. Нацистички пројекат "германског натчовека" неславно се завршио у бујици Волге код Стаљинграда, под ледом око Лењинграда, у блату Курска и у подножју наших планина.