ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА - ПАРИЗ

ДРУШТВЕНЕ напетости и кризне ситуације кроз које свет тренутно пролази директна су последица одумирања глобализма, система који је покушао да планету сведе на једно велико двориште, без капије и ограде.

"Америка напред!" - реченица коју је први пут, долазећи на власт, јавно изговорио актуелни амерички председник Доналд Трамп, само је озваничила оно што је дуже време постојало, и декларативно је представљала почетак краја идеологије либералног капитализма у форми у каквој смо га познавали последњих деценија.

Амерички протекционизам, европски популизам и поновно рађање истинског мултилатерализма појављивањем нових-старих економских и војних сила, попут Русије, Кине, али и Турске или Бразила, уводе нас у неизвесну еру у којој би требало да се изроди неки нови систем управљања економијом и политичким односима међу државама и народима.

Мондијализам, који се размахнуо на рушевинама Берлинског зида, подразумева пре свега тржишни глобализам који промовише идеју неолиберализма. То је, заправо, слободно тржиште без државне контроле уз брисање концепта "државе нације". Тако су светски привредни гиганти постали јачи од држава.

Сматрало се, а неки и даље тако мисле, да слободно тржиште доводи понуду и потражњу у однос равнотеже и праведне расподеле добара, а да услуге због конкуренције постају јефтиније и квалитетније, што укључује и либерализацију тржишта рада.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Глобализам пред разарањем

Нуспроизводи овог система су, међутим, за већи део светске популације постали погубни, док су неки резултати били сасвим супротни од очекивања. Нестанак социјалне државе и стална трка за профитом довели су до све већег раслојавања друштва и појаве модерног ропства.

Све то довело је до великих радничких побуна, које су прошле године кулминирале пре свега у Француској, али и у неким околним земљама, појавом "жутих прслука" и другим видовима протеста, којима се тражи праведнија расподела добара и веће учешће грађанске иницијативе у доношењу одлука. Видимо то и ових дана на париским улицама.

Иако је мондијализам у основи имао идеју мултилатерализма, јер је био осмишљен као систем који брише границе, пре свега економске, у суштини је био постављен на унилатерализму, с главним и практично јединим контролором у Вашингтону. То је била једна од његових озбиљних мана у старту.

Онога тренутка када су се на хоризонту појавиле нове силе, САД су почеле да се затварају у себе, а самим тим и да сахрањују идеју глобализма. Инсистирање на правом, а не на фиктивном мултилатерализму, на чему данас нарочито истрајавају званични Брисел, Париз и Берлин, засада не наилази на позитиван одзив с друге стране Атлантика.

Depositphotos

Унилатерализам који демонстрира Вашингтон добро смо и сами упамтили, када је бомбардована СРЈ. Тада је, фактички, све и почело. То је као резултат довело у питање опстанак и оних институција које по својој вокацији имају обавезну структуру мултилатерализма и глобализације, као што су Уједињене нације, којима неки данас предвиђају судбину одумрле Лиге народа.

Неке светске агенције УН, попут Унеска, већ су осетиле принцип осипања на својој кожи када су, заједно с Израелом, САД, као суоснивач после Другог светског рата, недавно одлучиле да напусте ову организацију.

На великом испиту је и НАТО, јер су неке земље, попут Француске, поставиле питање обавезе солидарисања чланица. Француски председник Емануел Макрон је недавно изазвао велику буру изјавом да је Северноатлантска алијанса у стању клиничке смрти после турске интервенције на северу Сирије. Паралелно се ствара и европска војска.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Културни манифест националног интереса

Можда је и најфлагрантнији пример сахрањивања актуелног система повратак трке у наоружавању, када је Вашингтон, недавно, једнострано одлучио да напусти споразум о нуклеарним пројектилима средњег домета, склопљен између САД и тадашњег Совјетског Савеза 1987, некако баш у предвечерје поменутог рушења Зида у Берлину.

Глобализација би требало да подразумева не само слободан проток капитала, већ и људи. У супротном, нема смисла. А управо на том испиту овај систем је у потпуности заказао. Миграциони талас, који је кренуо пре неколико година и још траје, то је најбоље показао.

Избеглице су генерисале кризу којом су се урушили многи принципи на којима је почивала ЕУ као "чедо" либералног капитализма. Довели су до јачања популизма и националних држава, страха од другог и различитог, затварања граница, и поставили питање опстанка "шенгена".

Реверзибилни процес кулминирао је "брегзитом". Одлука Велике Британије да напусти ЕУ, што би требало да се дефинитивно догоди крајем овог месеца, повео је идеју уједињавања у супротном смеру, из жеље за очувањем сопствене безбедности и привреде.

AP PhotoChristophe


Трговински ратови у свету, међу којима је најизраженији онај између САД и Кине, употпуњују овај мозаик.

У таквој ситуацији, на отпор наилази сваки вид политичке коректности. На удару је чак и култура. Све више се рађају опонентни глобалној уметности концепта и перформанса, у коме новац и трговина играју значајну улогу.

Глобализам, можда, опстаје једино још у спорту, са савременим глобтротерсима у дресовима различитих боја, и то би по свој прилици требало да буде одраз његовог максималног домета.


КРАТКОРОЧНОСТ И ПОХЛЕПА

УЛТРАЛИБЕРАЛНИ и финансијски капитализам, пречесто вођен краткорочношћу и похлепом неколицине, иде ка свом крају. Ову чувену реченицу није изговорио неки левичарски синдикални вођа већ, на велико изненађење, приликом своје новогодишње честитке прошле године, француски председник Емануел Макрон, кога многи виде баш као оличење либералног глобалисте.

Ипак, као европски реформатор, француски председник је од тада имао озбиљне домаће изазове кроз покрет "жутих прслука" и протест због пензијске реформе, што само говори да ће, иако на свом крају, мондијализам тешко устукнути без значајних последица и великог отпора.


ДУШАН ПРОРОКОВИЋ: ВРЕДНОСТИ СЕ НЕ МОГУ НАМЕТАТИ

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА се наставља, неолиберални глобализам је мртав - каже, за "Новости", стручњак за геополитику Душан Пророковић. А да ли је за одумирање неолибералног глобализма заслужно буђење Русије, Кине, али и других великих држава широм света, наш саговорни каже:

- Пре бих рекао да је агресиван наступ неолиберала и инсистирање на њиховим принципима глобализације узроковао буђење народа и елита у Кини, Индији, Русији, широм света. Замислите како је деловао захтев да се легитимизују и легализују теме у вези с правима хомосексуалаца у муслиманским државама... То једноставно није могло бити прихваћено. Запад није уважавао културолошке различитости, већ је захтевао прихватање стандарда које су они прогласили политички коректним. Свака акција рађа реакцију.

фото Танјуг/Д.Голл

Пророковић појашњава да се глобализација наставља и оцењује да ће се степен међузависности, и економске и политичке, између различитих делова света само повећати.

- Међутим, глобализма који су промовисали неолиберали више нема. Они су инсистирали на томе да се процес глобализације шири и прихватањем неолибералних вредности, што није било прихватљиво за већи број друштва на планети. То је посебно уочљиво од 2008. године - каже наш саговорник.

А да ли ће нека нова идеологија заменити неолиберализам који је пропао?

- Нема потребе да га било шта мења, пошто већ постоји традиција. Решење није у наметању вредности већ у дијалогу цивилизација - уверен је Пророковић. (Љ. Б.)