НИШТА вам не вреди да се гурате, док се врата не буду затворила нећемо моћи да кренемо. Ти, момче, у сивој јакни, беспотребно успораваш остале путнике!

Такве и сличне поруке ових штрајкачких дана често могу да се чују кроз разглас у ретким возовима париске подземне железнице који се клате веома успореним ритмом, због обуставе рада узроковане незадовољстсвом око пензијске реформе коју француска влада пошто-пото намерава да спроведе.

Ситуација је напета, али не и људи. Французи имају посебан дар за протесте, али и несвакидашњи смисао за стрпљење у таквим приликама. То је нарочита карактеристика бунтовних наследника комунаца. Бес искључиво искаљују на онима на које су заиста кивни, а не међу собом.

Кад метро у вишемилионском граду као што је Париз опслужује путнике само од првих галских петлова до доручка с продуженом кафом и кроасанима, па онда тек касно по подне, кад сунце већ полако почне да залази за модернистичким обрисима нове Тријумфалне капије од посве белог камена у јапијевском кварту, и то још прилично проређеним интензитетом, онда делимично може да се стекне слика како изгледа свакодневица житеља Града светлости.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Ово је снимак који француска власт не жели да свет види: Сукоб полицајаца и ватрогасаца (ВИДЕО)

Гужве су несносне. Људи најчешће ходају километрима. Зубато јануарско сунце им ових дана иде наруку. Прође, ту и тамо, покоји аутобус. У сопствени аутомобил се баш и не исплати улазити, јер је за воланом понекад потребно и три пута више времена него у нормалним условима. Дронови су у шпицевима регистровали и преко шестсто километара збирних аутомобилских колона око престонице.

Добро дођу тротинети. На њима, модеран времешни свет. Господа у оделима, на два точка. С актен-ташном и ветром у коси. Електрични бицикли су били најпродаванији поклон за божићне празнике. На промаји ногавица од скупог штофа.

Привреда стоји, саобраћај је више него отежан, пропадају возне и авионске карте, отказују се зимовања и провођење празника с породицом у унутрашњости. Ништа зато. Солидарност је на делу.

Било је, истина, ових дана и жестоког гурања на вратима препуних вагона подземне железнице, долазило је и до свађа, псовки, па чак и повређивања. Али, у далеко већој мери могу да се примете уморна и стрпљива саучесничка лица. Није реткост да изгужвани путник приђе возачу и пружи му руку, у знак подршке. Има, понекад, усред штрајкачке гунгуле, и шаљивих порука преко оног поменутог разгласа:

- Овакве гужве су душу дале за лопове. Молим, зато, крадљивце, уколико их има, да одмах напусте вагон. Не желим их у мом возу! - издекламовао је пре неки дан један машиновођа важно упозорење на себи својствен начин и добро засмејао нагуране путнике.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Протести се настављају, упозорење Марин Ле Пен: Француска у ватри и крви

Јуришници на ишчашено наслеђе либералног капитала не дају на своја права, колико год она својим максималним обимом била неразумљива остатку света. Овде ћете одмах иза поднева, па све негде док сат не откуца двапут с прочеља цркве, приметити војску службеника како опседа ресторане где ће без журбе, често уз чашу добро црног вина, појести свој ручак, зашто не и пачји батак с кромпирићима преливеним умокцем од першуна и белог лука, и то им нико не може одузети. За брзинске сендвиче у ходу између два састанка углавном показују руком преко Ламанша, на англосаксонски модел.

Све док они натенане једу, саобраћаће возови без возног реда.