ПАРИЗ - ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА:


ЕВРОПСКА Унија је на прекретници, тренутно не одговара на захтеве њених грађана и потребна је дубинска реформа да би могла да опстане. То је, у најкраћем, закључак јучерашње дебате која се повела у Европском парламенту у Стразбуру поводом усвајање резолуције о Конференцији за будућност Европе, кључног догађаја којим би требало да се одреди смер у коме ће се даље кретати ова организација.


Гласањем у ЕП је практично започео процес који је предвиђен да потраје две године и током ког би у широком политичком и грађанском дијалогу требало да се утврде циљеви и теме реформе које ће да се спроводе до краја ове деценије. Резолуција је усвојена са 494 гласа за, 147 против и 49 уздржаних.


Конференција се одржава на идеју француског председника Емануела Макрона и од ње зависи процес даљег проширења, па се зато тиче и Србије. Док не буду спроведене унутрашње реформе ЕУ, у принципу не би требало да буде даљег ширења.


Своје мишљење, после парламентараца, даће крајем овог месеца и шефови држава или влада у Бриселу. Почетак консултација између европских институција и грађана требало би да започне у првој половини ове године.


Задатак да координира организацијом конференције припао је Хрватској, као председавајућем ЕУ. Комесарка задужена за демократију и демографију Дубравка Шуица истакла је да би идеалан тренутак за почетак демократских консултација у оквиру Конференције требало да буде Дан Европе, 9. мај. Од јуче до тада би требало да се утврде формат, циљ и структура Конференције. Шуица је поручила да је пред Европом много могућности и изазова, да садашња политика не функциноше, да грађани траже промене.


- Морамо да их послушамо - рекла је.


Колико ће то бити тешко, показала је и јучерашња дебата. Сви су се сложили да је потребна реформа, али су ставови били различити, што ће бити тешко преточити у нову заједничку политику. Разлике постоје и међу земљама, и међу политичким групацијама.


Једно од главних питања је да ли ЕУ треба да иде политиком стапања или повезивања земаља. Једни се залажу за "Сједињене Државе Европе", други за јачање националних суверености.


Манфред Вебер је испред европских народњака поручио да је потребан виши степен демократије, ако је потребно и изменом постојећих европских споразума. За веће укључивање грађана из свих слојева друштва се заложила и представница социјалдемократа Гарсија Перез, истакавши да Европа мора да се припреми за изазове као што су климатске промене, дигитализаиција или ширење популизма. Заступници националниста, међутим, инсистирају на моделу "брегзита".


За незадовољне, ЕУ је данас организација богатих и елите, лобиста који су много гласнији од представника грађана, која лоше фунционише, не чује своје грађане, с милионима људи који не разумеју њено функционисањње. Тражи се укидање вета, изјашњавање без бирократа, солидарно распоређивање избеглица, боља заштита спољних граница, једнакост мушкараца и жена, да Европа постане глобални актер и припреми се нове чланице. Један од посланика је поручио да ће то свакако бити и Шкотска.


Неки су се изјаснили против предложене Европе с више брзина и истакли да у ЕУ данас владају мултинационалне компаније, Немачка и Француска. Француски републиканац Жофроа Дидије се запитао није ли све ово само Макронова предизборна кампања.


Европи треба дати смисао почетног идеала ЕУ или јој прети опасност да престане да постоји, закључак је расправе.