БЕРЛИН/ШТУТГАРТ Неколико месеци пред долазак Нове 2020. године, немачки медији су започели опширно извештавање о штетности фине прашине настале код експлозија ракета, петарди и другог пиротехничког материјала. Медијска кампања уз захтев забране коришћења ватромет, бар у великим немачким градовима, трајала је све до краја децембра прошле године.

Прочитајте још: Италија: Једна особа погинула, 204 повређене од пиротехнике

Иницијатор забране је била једна релативно мала организација са само око 400 чланова, регистрована под именом „Помоћ околини“ –или на немачком Умwелт Хилфе. Иако мала, та организација има велики буџет у који се сливају средства од чланарина, донација али и од новчаних надокнада код добијених судских процеса које та организација годишње води у више стотина случајева широм Немачке. Судске процесе покрећу увек када је, по њиховом мишљењу, потребна заштита околине или заштита потрошача-нпр. ако је произвођач погрешно декларисао своје производе исл. Адвокадске и судске трошкове као и друге трошкове поменуте организације, који нису мали, мора да плати оно предузеће или појединац који изгуби спор. Чак и само судска опомена неком прекршитељу прописа да више не користи одређену реклму или декларацију на производу, доноси адвокатима и организацији „Помоћ околини“ велике годишње приходе!

Подсећања ради поменимо да је организација „Помоћ околини“ због превеликих количина азотних оксида у издувним гасовима, успела да прогура забрану коришћења дизел аутомобила са старијим Е 4 моторима у Немачкој. То су успели јер су скоро истовремено водила процесе против осамдесетак немачких градова како би судским путем изборили забрану коришћења старијих дизел возила у тим градовима! Скоро сви процеси су добијени, старих дизел возила на улицама великих немачких градова готово да више нема- а каса удружења је све пунија.

Пред њиховим (судским!) захтевима поклекли и гиганти као Фолксваген, Мерцедес и друге фабрике аутомобила јер се испоставило да су све оне „лажирае“ компјутерско вођење рада дизел мотора тако да су приказиване далеко мање количине азотних оксида које су долазиле из ауспуха од стварних. Поменимо и то да ту немачку организацију финнсирају и неки странци, можда баш у намери да оштете немачку ауто-индустрију што је донекле и уиспело. Већ ове године очекује се укидање око 200.000 радних места! Чак и Фордова фондација, основана својевремено од америчког краља аутомобила Хенри Фонда –која данас нема никакве везе са фабриком Форд суфинансира поменуте „Заштитнике околине“ са неколико милиона долара годишње.

После успешне хајке на дизелаше, сада су се окомили и на емисије угљендиоксида па су и ту за нова возила већ прописана драстична ограничења количине ЦО2 у издувним гасовима по пређеном километру.

Зато аутомобилска индустрија тражи спас у све већој, али још увек прескупој производњи електро или хибридних аутомобила иако још нису решени проблеми електромреже за пуњење акумулатора свуда и како се то каже, на сваком ћошку.

Познати немачко-српски стручњак за литијумске батерије професор др Дејан Илић нам је рекао да су капацитет акумулатора, њихова цена као и могућност што краћег пуњења истих још увек доста проблематични. Илић мисли да су електро аутомобили прихватљиви углавном за краће вожње радијуса од 300 до 400 км. По пуњењу батерија За дуже вожње су још увек сигурнији данас још прескупи хибридни модели на батерије али и са мањим, класичним моторима По проф. Илићу је неприхватљиво да неко ко крене нпр. из Немачке за Београд, сваких 300 до 400 км, у зависности од брзине вожње и других фактора чак и чешће, мора да допуњава акумулаторе, а то може да траје и до 30 минута. На страну време чекања на сервисним станицама да се дође на ред до електро прикључка за пуњење!

Професор Дејан Илић Фото: П. Р.

Да би преживела, немачка ауто-индустрија покушава да што брже пређе на масовну али и јефтинију производњу електро-аутомобила са батеријама или са тзв. „ћелијама за сагоревање“ где су у њима из водоника из спеијалног танка, једињењем са кисеоником из ваздуха ствара електр. енергија која покреће електро моторе асутомобила.

После досадашњих „успеха“ по питању забране дизел аутомобила, поменути „заштитници околине“ су се однедавно окомили и на традиционалне новогоднишње ватромете. Они тврде да у току само тридесетак минута трајања лансирања новогодишњих ракета у небо, у атмосферу се само у Немачкој избаци и до 5000 тона веома финог праха од барута, затим разних метала који се додају ракетама да би се добила одређена боја али и стотине тона другог отпада од ракета и друге пиротехнике који пада на улице, тргове, кровове кућа и баште На страну бројне озледе, пожари па чак и смртни исходи проузроковани ватрометом!

Тих 5000 тона чине, по процени поменутог удружења, 14% годишње емисије финих честица које долазе из дизел аутомобила у Немачкој! Ипак, и поред захтева да се ватромети забране, у највећем броју немачких градова, забрана (још) није прошла.

По речима нашег познатог термодинамичара, дугогодишњег професора на Штутгартском и Падерборнском универзитету, професора др Јована Митровића, аутромобили садашњих генерација развоја су још увек нужно потребни -ма колико они загађивали околину. Али ватромети –осим за визуелну забаву гледалаца, су апсолутно сувишни. Због великих емисја финих честица су веома опасни по здравље и по околину!


Професор Јован Митровић

Професор Митровић је у својој одлично решержираној и добро припремљеној и илустрованој стручној публикацији, „Ватромети и оптерећивање околине“ недавно објављеној на око 30 страница, користећи своје огромно знање о штетности супстанци које се користе за израду пиротехничких средстава по околину, указао на велику опасност не само по објекте и повреде од ватромета често недужних пролазника и комшија ако се ради о тзв. „приватном“ ватромету , него и на латентну опасност по људско здравље. По њему и краткотрајно удисање фине „ватрометске“ прашине, наводи проф. Митровић, може, осим код одраслих особа чак и код фетуса у мајчином стомаку и мале деце, да изазове велике здравствене тегобе.