Како би се задржали високи показатељи, произвођачи морају да буше све више, што изискује огромне трошкове. Проблем је што су инвеститори прошле године у ову грану индустрије уложили два пута мање новца – и то због непрофитабилних пројеката.

У покушају да повећају производњу, америчке компаније које се баве производњом нафте из шкриљаца спаљују све више тзв. успутног (каптажног) гаса. У року од годину дана удвостручила се количина плавог горива која је спаљена без икакве користи, и тиме је достигнут рекордан ниво кубних метара дневно.

Многе компаније су већ премашиле законска ограничења за сагоревање гаса, а на захтев власти производња нафте може бити заустављена

Бушење из шкриљаца не производи толико нафте и гаса колико је индустрија обећала, па се сада поставља питање продуктивности, профитабилности и, на крају, дуготрајности тог процеса (frqacking)

Волстрит објавио је истраживање о продуктивности рудника из шкриљаца и открио да се временом производња нафте и гаса из таквих налазишта показала разочаравајућом него што се претходно мислило. Извештају иду у прилог и многи други докази из ранијег периода, што је покренуло озбиљна питања о проблемима који су евидентни у бушењу из шкриљаца.

После иницијалног пада производње, шкриљци опадају, а то је чињеница која је била опште позната откад је тај бум почео да се шири пре више од деценије. Међутим, компаније су обећале да ће ове бушотине остати активне годинама, можда чак и деценијама.

Али како је време пролазило, бушотине производе много мање него што се раније мислило. ВСЈ је прикупио податке о 29 највећих произвођача шкриљаца. Пре годину дана, ВСЈ је утврдио да су бушотине произведене од тих компанија на путу да извуку 10 процената мање нафте и гаса током него што су компаније обећале.

Сада, са новим подацима, ВСЈ открива да би ти бунари могли да произведу 15 процената мање од првобитно рекламираног.

Тиме се додаје јаз од око 1,4 милијарде барела нафте и гаса за 30 година, каже ВСЈ, или око 60 милијарди долара по тренутним ценама. Другим речима, 29 највећих компанија требало је да производе 60 милијарди долара мање него што су првобитно рекли инвеститорима.

На пример, само бушотине у Северној Дакоти производе готово четвртину мање него што се претходно мислило.

Ту су и даље последице - компаније које ваде нафту из шкриљаца можда нису толико вредне као што су инвеститори раније мислили. Бушење може бити мање исплативо него што се претходно мислило. Штавише, да би задржале производњу, компаније ће морати да троше више и брже да раде. На крају, САД можда неће производити онолико нафте и гаса колико се очекује.

Шкриљци из којих се добија нафта налазе се на површини и копају се као руда, где се на сваку тону руде добије одређени проценат нафте, која након тога иде на прераду у рафинерију.




(Телеграф Бизнис)