БИТИ у ЕУ, или не бити, питање је на које су у четвртак одговарали бирачи у Великој Британији, на ванредним парламентарним изборима за 650 места у парламенту. Од одговора зависи судбина "брегзита", али и домаћа политичка сцена - састав Доњег дома парламента у Вестминстеру и премијер владе у Лондону.

Ово су трећи општи избори на Острву у последњих пет година, карактеристични по томе што су први после једног века који се одржавају у децембру.


Избори су расписани две године пре времена, пошто је на томе инсистирао Борис Џонсон, премијер садашње мањинске владе, надајући се да ће освојити апсолутну већину и извести земљу из политичког ћорсокака око "брегзита". Џонсон је најавио да ће, ако његова странка победи, парламент ратификовати споразум о "брегзиту" који ће се спровести, по плану, до 31. јануара.

Лабуристи Џеремија Корбина, пак, обећавају да ће поново отворити преговоре са ЕУ, а потом дати шансу бирачима да на референдуму гласају за напуштање ЕУ под новим условима, или за останак у блоку. Они планирају веће издвајање за здравствену, социјалну заштиту и образовање, али и кључне индустријске гране, а најављују и бесплатни интернет. Лабуристи су у кампањи оптужили владу да тајно жели да приватизује здравствену заштиту - највећу политичку заоставштину левице.

Прочитајте још: Гласање које треба да одговори на два велика питања: У Великој Британији се одржавају ванредни парламентарни избори

Осим тога, лабуристи планирају и национализацију комуналних предузећа и концерна у кључним индустријским гранама и враћање у државне руке експлоатације водних ресурса.

Биралишта су за 46 милиона бирача широм Енглеске, Велса, Шкотске и Северне Ирске, отворена у седам ујутру по локалном времену, а гласало се до 22, односно, 23 по централноевропском времену. У 650 изборних јединица било је 50.000 биралишта, а у многа од њих претворена су неуобичајена места, као рецимо, паб у Хемпширу. На многим гласачким местима, владала је велика гужва, у редовима се чекало дуго, а на појединим универзитетима студенти су обукли дипломске униформе.

AP Photo Frank Augstein

Главни ривали, премијер и лидер Конзервативне странке Борис Џонсон и лабуриста Џереми Корбин, гласали су током преподнева. Џонсон је гласао у биралишту у Методистичкој градској кући у Лондону, а са њим је био пас Дилан кога је на поклон добио након што је изабран за премијера. Четвороножни љубимци, иначе, уобичајена су слика на британским биралиштима.

Претходно је Џонсон у Западном Јоркширу, помагао да се млеко и сок утоваре у доставна возила.

- Не може бити критичније, не може бити тесније, желим свима да поручим да је ризик реалан и да бисмо могли да добијемо парламент у којем ниједна партија нема већину - истакао је Џонсон. - То би значило нова одлагања и већу паралисаност земље.

Корбин је гласао у северном Лондону, док је премијерка Шкотске Никол Старџеон, којој се предвиђа трећа позиција у новом парламенту, гласала на биралишту у Глазгову. Претходно је Корбин управо становницима Глазгова, где живе неки од најсиромашнијих људи у земљи, поручио да је "потребна влада која ће улагати у све крајеве земље".

AP Photo Thanassis Stavraki

Према најновијем истраживању агенције Југов које није обухватило изборне јединице у Северној Ирској, конзервативци ће освојити 339 мандата, што би им било довољно да самостално формирају владу, а лабуристи 231 мандат, преноси "Гардијан". Овај дневник је једини уз "Дејли мирор" који "држи страну" лабуристичком вођи Корбину, док су сви остали британски медији на страни владајућих конзервативаца са Џонсоном на челу.

ПРЕМИЈЕР

Партија или коалиција која буде имала минимум 326 посланика именује мандатара за састав нове владе. После тога, краљица ће именовати мандатара за новог премијера.

КЛАДИОНИЦЕ

НАЈСТАРИЈА британска кладионица "Вилијам Хил" јуче је конзервативцима давала велику предност. Да Џонсонова странка победи однос је 2:5, док се шансе да лабуристи добију већину вреднују квотом 10:1. Борису Џонсону пролаз за посланика кладионичари дају квотом 4:1. Од 1906. године ниједан члан Конзервативне странке није постао премијер, а да није изабран за посланика у актуелном сазиву.

ЧЕТВРТАК ПО ТРАДИЦИЈИ

Парламентарни избори се, већ 80 година, традиционално одржавају четвртком. Не постоји објашњење због чега је баш четвртак одабран за изборни дан. Пошто је он некада био пијачни дан у Великој Британији, сматрало се да би избори четвртком олакшали гласање људима из мањих места који су долазили по намирнице у веће градове.