Анализа нето међународне инвестиционе позиције показује да је укупно богатство Црне Горе око 20,8 милијарди евра, од чега је у поседу странаца око 38 одсто, наводи се у црногорском Нацрту програму економских реформи (ПЕР) за период 2020. до 2022. године.

Како је објашњено у документу, ова калкулација и анализа урађена је у Министарству финансија, на основу истраживања Креди Свис банке и књиге француског економисте Тома Пикетија "Капитал у 21. веку".

Висок удео страног власништва може да допринесе значајном преносу технологије и знања, али с друге стране може да буде извор политичке нестабилности, упозорава црногорска влада саму себе у нацрту ПЕР-а, преноси портал банкар.ме.

Како је објашњено, процењена вредности богатства Црне Горе од 20,8 милијарди евра, што чини 4,9 одсто нето националног дохотка у 2018. години, а у рукама странаца налази скоро два, односно 1,86 одсто нето националног дохотка оствареног у једној години.

Ово је први пут да се у јавности појављује податак о вредности богатства Црне Горе и проценту учешћа странаца у њему.

Универзитетски професор и економиста Миленко Поповић сматра да је реч о важном и хвале вредном налазу који може послужити за читав низ нових увида релевантних за дефинисање позиције црногорске економије и за избор адекватне стратегије будућег развоја.

"Процењена вредност богатства од око 20 милијарди евра прилично је висока за земљу попут Црне Горе. То се види из чињенице да је капитални коефицијент, тј. однос између процењене вредности националног богатства и вредности БДП-а на нивоу од скоро пет, тачније око 4,9", каже Поповић.

Прво због чега је ово занимљиво, додаје, јесте чињеница да је "овако утврђена вредност код нас двоструко већа од оне коју имамо у још увек најразвијенијој економији света, тј. у САД, где тај којефицијент износи око 2,5".

"Другим речима, да би створили један евро ми морамо увек имати на располагању капитал у вредности од пет евра док је у САД за тако нешто довољно имати само 2,5 евра. Ово је на први поглед у супротности са економском логиком. Логично би, наиме, било да земље са више капитала производе и више дохотка", навео је Поповић за “Вијести", преноси портал банкар.ме.