СВЕТ је још без даха после спектакуларне пљачке једног од најбогатијих музеја, дрезденског "Зеленог свода", током које су лопови однели две гарнитуре дијаманата и једну колекцију брилијаната у вредности од скоро милијарду евра. Ова сума, сместила је провалу, која се у овом граду немачке покрајине Саксоније догодила у понедељак око пет сати ујутру, на само чело листе највећих музејских крађа свих времена!

Медији истичу чињеницу да ниједан од украдених комада није био осигуран. Из Министарства финансија Саксоније поручују да је "то стандардна пракса јер премије надмашују потенцијалну штету дугорочно посматрано". Јулија Рис, шефица сектора за лепе уметности и накит у осигуравајућој компанији "Ерго груп АГ", објашњава да државни, односно, јавни музеји најчешће осигуравају само дела позајмљена из других кућа, док то правило не примењују на своје сталне колекције.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Упали су и однели накит: Погледајте како су лопови украли благо вредно милијарду евра (ВИДЕО)


Реч је о колекцијама накита и драгог камења из времена владавине саксонског краља Августа Јаког (1670-1733) укупно стотинак комада богато украшених дијамантима, сафирима и смарагдима најразличитијих величина и облика. Нигде другде у Европи нема тако добро очуваних и толико обимних гарнитура накита, пише немачка штампа, уз коментар да "су лопови циљали тачно одређене предмете и да су добро знали шта украсти".

Полиција полако улази у траг информацијама о томе како су, претпоставља се само два лопова уз јатаке из музеја, успела да "дезинтегришу" безбедности систем и онеспособе бројне карике у том ланцу завидне технолошке висине. Сами лопови, међутим, још нису "пали". Потрага за њима захуктала се јуче, употребом свих расположивих средстава. Многе технике, пре свих упоређивање ДНК у музејима су тешко изводљиве због милиона отисака које су посетиоци оставили.

Још није објављен прецизан списак однетих експоната, али на срећу, на њему неће бити један од највреднијих. У питању је 41-каратни природно зелени дијамант, спасен захваљујући чињеници да тренутно "гостује" у Њујорку.

AP/Juergen Karpinski

Директор чувеног дрезденског музеја Дирк Зиндрам, објавио је да ће трезор остати дуже закључан, али да ће остали сегменти музеја данас поново отворити врата посетиоцима. Зиндрам је истакао да су, упавши кроз прозор у приземљу Резиденцијалног дворца у ком се трезор налази, лопови "однели део светске културне баштине".

Он напомиње да су украдене колекције заправо без икакве вредности за лопове, јер нема начина да их уновче!

- Листом све што су однели, носи гравурски печат 18. века и није нимало једноставно претворити накит и драго камење у паре - каже Зиндрам. - Нарочито је велика глупост очекивати да ће се добро уновчити драго камење, повађено из огрлица, наруквица, минђуша, јер је историјски контекст управо оно што му даје највећу вредност.

AP/Juergen Karpinski

Иако је полиција стигла за само неколико минута, од лопова није било ни трага. Паркирани ауто још је стајао испред. Није познато да ли је пожар који је букнуо само 350 метара даље, у вези са крађом. Пламен је, наиме, захватио струјно сандуче у катакомбама испод моста Августа Јаког. Претпоставља се да су пљачкаши тим пожаром намеравали да прекину довод струје до музеја. У томе су успели, а истовремено, деактивирали су сигурносну камеру и "ућуткали" сирене интерног аларма.


ОМИЉЕНА МЕЂУ КРАДЉИВЦИМА

ДЕЛО које се најчешће налазило на мети лопова (1966. 1973. 1981. и 1986. године) је Рембрантов портрет Јакоба де Геина. На срећу, ова слика позната под називом "Рембрант за понети" и последњи пут је нађена и враћена у Далвич галерију у Великој Британији. Године 1911. нестала је најчувенија слика свих времена Мона Лиза, Леонарда да Винчија. Лопов Винченцо Перуђа, успео је да је сакрије испод мантила, али га је две године касније полицији одао један дилер уметничких предмета.

AP/Juergen Karpinski

"ОТМИЦА"

ИСТОРИЧАРИ уметности у Немачкој слажу се око претпоставке да је у питању још једна "отмица" културног блага. Реч је о разрађеној лоповској тактици - да се уметнички предмети, најчешће слике отму, сакрију на неко време и потом за њих тражи откупнина, најчешће од музеја или галерије из које су украдене, а ако је реч о националним драгоценостима и од државе.