МОСКВА - ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

ОСТАРЕЛИ совјетски лидер Михаил Горбачов (88) и даље жели да буде не само на руској већ и светској политичкој сцени па повремено јавно даје савете или полемише са најутицајним светским политичарима. Минулих дана Горбачов је полемисао са Владимиром Путином и изнео своје неслагање са њим око узрока распада СССР-а.

На инвестиционом форуму "Русија зове" Путин је казао да се СССР није распао због раста национализма у три балтичке републике, већ због неефикасности тадашње економске политике па је дошло до колапса у социјалној сфери што се одразило и у сфери политике.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Посада МиГ-31 открила је "уљеза" користећи своје радаре: Руски пресретачи увежбавали пресретање и праћење

Горбачов мисли сасвим другачије и узрок распада СССР-а види у томе што се у тадашњим савезним републикама појавило "самостално државно схватање". Он додаје да се о томе није увек водило рачуна.

У више интервјуа Владимир Путин је говорио да му је жао као и многим другим што се распао СССР. Он је то назвао "трагедијом двадесетог века". И Путин сматра да је СССР требао да се демократизује. Није спорно ни то да је у три балтичке земље национализам тињао и за време постојања СССР-а и да је велик број тамошњег становништва сматрао да их је Стаљин присилно увукао у совјетску државу. Тих разговора се сећа и писац ових редака за време новинарских путовања по Балтику.

Некада врло популаран на Западу Михаил Горбачов, кога су тамо звали Горби, изгледа да је заборавио како су у његово и Јељциново време изгледале продавнице. Реч "дефицит" је била врло честа у разговору обичних људи. Несташица роба широке потрошње је ишла на руку онима који су тврдили да ће се боље живети ако буду имали своју државу. У таквој атмосфери у свим вишенационалним државама кад притисну економске невоље почну приче на тему ко живи на туђој грбачи.

Старији се сигурно сећају да се о томе говорило и пре распада Југославије.

На економске и социјалне проблеме у СССР-у битно су утицала два момента. Ниска цена нафте - барел се спустио до десет долара - и велики војни трошкови. Осим прављење ракета уместо кобасица, Совјети су водили и дугогодишњи рат у Авганистану.

Незадовољство грађана због економских проблема искористио је Борис Јељцин који се дочепао главне фотеље у Кремљу али се ситуација још више погоршавала јер је он дозволио велику пљачку државне имовине. Јељцин је стално причао о демократији али је у продавницама било све мање хране. Зато је био добио надимак "отац гладне демократије".


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Кијев затвара вентиле за руски гас: Европа од јануара престје да добија "плаво гориво" преко Украјине?

Кад се све то зна сасвим је разумљиво зашто Путин сматра да је решавање економских и социјалних питања приоритет од којег зависи и будућност Русије. Народ жели да живи пристојно и никакве приче о демократији неће помоћи ако фрижидери буду празни.