АКО на свету постоји место које свакога дана живи у филму из далеке будућности, онда је то Шангај, највећи град Кине. Овде је сасвим уобичајено да у ресторану чујете:

- Добар дан, желим да поручим ручак. Живим на 35. спрату.

И одговор:

- Ваша поруџбина биће испоручена дроном. Тако ће стићи брже.

Овде је виртуелни живот прешао на ниво забаве. Пошто више ништа није остало од ствари које олакшавају свакодневицу што се тиче дигитализације, онда софтвери дају одговоре на питања колико сте високи или лепи, из које земље долазите, ког сте пола и колико имате година. И, прилично су тачни.

У граду где у ужем језгру живи око 24 милиона становника, а у ширем барем још десет милиона, ретко можете видети некога да пређе улицу на црвено светло. Разлог је једноставан: једна од неколико милиона камера ће снимити прекршај, и то из више углова, уз зумирање лица. А казна, која је прилично висока, за тили час стиже на адресу.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ -Невероватан призор из Венеције: Град се спрема за нове поплаве, а жене до појаса у води и босе корачају до "Луј Витон " радњи (ФОТО)


ШАНГАЈ је пун паркова, дрвећа и цвећа. Иако има посебних вртова где се улаз наплаћује, у овом граду и најобичнија зелена површина изгледа као ремек-дело. Ујутру се залива буквално свака саксија. У једном од вртова, где је некада био британски конзулат, а сада је двориште једног хотела, налази се дрвеће старо више стотина година. Кинези су стабла учврстили скелама, а једно су чак увили газом и дају му потребну терапију инфузијом.

Сасвим уобичајена сцена на улицама Шангаја у традиционалним кинеским насељима, где нема солитера, јесте да се веш суши где коме падне на памет. Тако туристи морају да воде рачуна о томе да их нечије панталоне или доњи веш не закачи по глави.

Не постоји светски бренд који у Шангају нема своје представништво, од "Праде" до "Ламборгинија". Ипак, туристима су много занимљивији такозвани силк или фејк маркети, где се савршене копије, које чак ни креатори не могу да препознају, продају по изузетно ниским ценама. Наравно, уз ценкање - десет одсто од прве понуде је крајња цена.

Град пун цвећа,Фото С. Ровчанин Томковић

КИНЕСКА култура - да су правила ту да би се поштовала - види се на сваком кораку. Сви чекају у реду, пуши се само на означеним местима, а вероватноћа да уколико нешто изгубите, на истом месту и нађете, готово је стопроцентна. Сви имају своја задужења. На пример, срели смо даму која носи корпу и четку. Када смо је питали шта јој је посао, рекла нам је да чешља тепих у једној од институција.

У Шангају се на сваком кораку могу срести младенци који се фотографишу. Њихова венчања заказана су тек за годину дана због великих гужви, па се обавезе у вези с венчањем обављају у етапама.

На многе ствари у Шангају туристи се лако навикну. Ипак, храна, за многе посетиоце, није једна од њих. Далеко је од кинеске хране коју једемо у Београду. Оригинална је много интензивнијег мириса, с јаким зачинима, а једе се све што је јестиво. Тако, на пример, пиле добијете на тањиру са све главом и ножицама.

Гостопримство домаћина видело се и када су госте из Србије испраћали махањем из шпалира. Мада, како су нам касније објаснили, многи се потајно надају да је, кад год дође неко из Србије, ту негде и Новак Ђоковић. Тако да смо ми, заправо, само украли парче Нолетове славе.

И болесном дрвету следи инфузијаФото С. Ровчанин Томковић

ХАНГЏОУ У 5Г МРЕЖИ

НА удаљености од око 200 километара од Шангаја налази се Хангџоу, до којег се стиже за четрдесетак минута возом који иде брзином од 300 километара на сат. Овај град је у пројекту 5Г мреже и буквално све је дигитализовано. Тако су се домаћини нашалили са српском делегацијом, јер смо имали акредитације око врата, рекавши:

- У Шангају су вам дали те папире, код нас је све виртуелно.


ТЕЛЕФОН ПРЕВОДИЛАЦ

ГОТОВО је невероватно поверовати, али у граду, где на тренутак имате утисак да свако има своју ракету за пут ка Месецу, готово нико не говори енглески. Сви имају апликације за превод на телефонима, које углавном функционишу. Ипак, и оне понекад "забагују", па су нам у једном хотелу, где смо их замолили да нам наруче такси, поручили: "Не помажемо гостима странцима", а хтели су да кажу да су на услузи само гостима из њиховог хотела.

Репортер "Новости" у кинеском граду

КАКО МАРИНА КАЖЕ

У Кини, Србију знају по Николи Тесли, Ђоковићу, Бати Живојиновићу, чувеном Валтеру, Драгану Стојковићу Пиксију, али и судији Милораду Мажићу, који суди у првој фудбалској лиги, и Марини Маљковић, тренеру женског кошаркашког клуба Шангај Баошан Дахуа. Колики је ауторитет малишанима које тренира у школи кошарке, показује и пример када се током церемоније отварања њене академије једно дете онесвестило.

Министар енергетике Александар Антић покушао је малишанима да покаже руком да седну на паркет док се говори не заврше, али су они то учинили тек када им је Марина дала знак. Иначе, у промотивном филму о Шангају, граду у којем је освојио четири мастерса, налази се и Ђоковић.