ЦРВЕНИМ тепихом дочекали су у среду амерички председник Доналд Трамп и прва дама Меланија турског колегу Реџепа Тајипа Ердогана са супругом Емином. Њујоршки милијардер који је хвалио Ердогана још када је 2012. године отварао Трампове куле у Истанбулу, старог знанца примио је почастима у Белој кући, али најпрестижнија вашингтонска адреса није ипак одражавала добродошлицу америчке престонице. Само неколико блокова даље, на Капитол хилу, председавајући Одбора за спољне послове Представничког дома, иначе дугогодишњи борац за "албанску ствар" у Вашингтону, Елиот Енгел, предводио је протест због доласка Ердогана.

Енгел је, заједно са 15 демократа и два републиканца, тражио опозив позива Ердогану, истичући да је инвазија Турске на Курде на северу Сирије "имала катастрофалне последице за америчку националну безбедност, довела до подела у НАТО и изазвала хуманитарну кризу на терену". Конгресмени су турску куповину руског ракетног система С-400 назвали приближавањем Анкаре Москви.

Прочитајте још - Трамп: Ердоган ми је рекао да жели да прекид ватре функционше

Амерички медији који "ратују" са Трампом, приметили су да председник, у дану када је почело јавно саслушање о поступку опозива због оптужби за злоупотребу овлашћења, стоји уз страног лидера оптуженог за сузбијање слободе изражавања. Подсетили су и да је, током Ердоганове последње посете, његов телохранитељ улетео међу демонстранте. Но, исти медији наводе и да се Трамп сусреће с Ердоганом уз осмех, јер је он америчке трупе склонио од опасности.

Но, ни Трампу се не допада одлука стратешког НАТО савезника да купи руски противракетни одбрамбени систем С-400, па је већ уклонио Турску из програма америчких борбених авиона Ф-35, у ком је Анкара била и произвођач и купац. А Представнички дом је усвојио пакет санкција Турској због операције у Сирији и изгласао резолуцију признајући геноцид Турака над Јерменима, што је наљутило Анкару.

Ердоган, с друге стране, већ дуго узалуд захтева изручење од САД Фетулаха Гулена, ког оптужује да је против њега организовао државни удар 2016. године. Спорне су и америчке оптужбе турске државне Халкбанке због укидања санкција Ирану.

Трампова администрација очекује да ће Ердоган одустати од планова за коришћење С-400 и пристати на трајни прекид ватре у Сирији. У замену, Вашингтон би дозволио Анкари повратак у програм Ф-35 и понудио трговински споразум вредан 100 милијарди долара.

Уочи поласка за Вашингтон Ердоган је рекао да жели да "започне нову еру око заједничких безбедносних питања" са САД. Најавио је и да ће одмах после разговора с Трампом разговарати с руским председником Владимиром Путином.

Анкара, која се више пута током вишедеценијског чланства у НАТО због својих акција око Кипра или Грчке суочавала са западним санкцијама, дуго развија своју одбрамбену индустрију. Иако се углавном ослања на америчке компоненте оружја, Турска тврди да њена војна индустрија већ покрива око 70 одсто потреба земље, док истовремено развија одбрамбене везе не само с Русијом, већ и Кином, Украјином, Белорусијом, Пакистаном, Јужном Корејом.

ХАПШЕЊЕ "ГУЛЕНИСТА"

Турска полиција ухапсила је угледног новинара и писца Ахмета Алтана (69), само недељу дана пошто је пуштен из затвора, где је био због умешаности у неуспели пуч 2016. године. Као разлог за поновно хапшење Алтана, који иначе негира умешаност, наведен је ризик од бекства. То је изазвало критике западних савезника Турске, због притиска према осумњиченим присталицама Гулена, а Ердоганова власт ухапсила их је досад више од 77.000.