Немачки статистичари ће у четвртак објавити да ли је највећа европска економија након пада БДП-а од 0,1 "заронила" у рецесију, а аналитичари широм света ишчекују тај моменат.

Немачкој економији извоз је све већи проблем, а посебно у Кину.

Како кинеска економија успорава, тако је након 30 година сталног раста почела да слаби и потражња за немачком индустријском робом.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Меркел тражи гаранције да "Хуавеј" неће слати податке Кини

У тренутку пада Берлинског зида билатерална трговина Немачке и Кине била је релативно мршава, па је 1990. Кина учестовала у немачком извозу са свега 0,6 одсто.

Међутим, економским јачањем азијске суперсиле повећавала се и вредност трговине између те две државе, па је удео Кине у немачком извозу прошле године порастао на 7,1 одсто. Још 2016. Кина је сменила САД на позицији највећег немачког трговинског партнера, а на том је месту и данас, преноси Пословни дневник.

Од финансијске кризе 2008. године немачки извоз није растао само 2015. досегнувши лани рекордних 93 милијарди евра. Иако се то може сматрати симболичним износом у немачкој економији вредној 3,4 билиона евра, извоз у Кину био је једна од компонената на коју је влада у Берлину могла да рачуна у изради пројекција економског раста.

Од Кине сви су имали користи - велике компаније попут Сименса, BMW-а и Фолксвагена. Таквог резултата не би било без политичког приступа. Наиме, канцеларка Ангела Меркел одлучила је да следи политику свог претходника Герхарда Шредера и због бизниса занемари критике односа Пекинга према људским правима и заштити интелектуалног власништва. О процвату немачко-кинеских односа довољно говори податак да је у септембру Меркел по 13. пут у 14 година посетила ту државу, преноси Б92.нет.

"Кина је наш најважнији трговински партнер, али је тренд у будућности тешко предвидети", рекао је за Ројтерс Аксел Матерн, члан управе луке Хамбург где је успоравање извоза највидљивије.

Подаци кинеске царине показују да је увоз из Немачке у августу пао 3,6 одсто на годишњем нивоу, а у септембру за 9,2 процената.

У девет месеци Кина је увезла два одсто мање немачке робе него у истом лањском раздобљу. Слабију кинеску потражњу као узрок мањој индустријској производњи препознао је и Међународни монетарни фонд срезавши прогнозе раста немачког БДП-а на 0,5 одсто у овој и 1,2 одсто у идућој години.

Удружење немачких комора трговине и индустрије (ДИХК) указала је на америчко-кинески трговински рат и хлађење кинеске економије као разлоге због којих ће немачки извоз идуће године пасти, први пут од финансијске кризе.

Неке компаније утицај већ осећају. Тако је, на пример, баварска породична фирма, Бросе Груп, произвођач аутомобилских делова, упрла прстом на слабију кинеску потражњу као разлог прошломесечног отпуштања 2.000 радника.