ЗВУЧИ апсурдно, али исходом недељних парламентарних избора у Шпанији задовољнији је десни блок него формални победници социјалисти. ПСОЕ је добила 120 мандата, три мање него у априлу, што значи да ће још теже доћи до 176 посланика, колико је потребно за избор владе. Још даље су десничари из Народне партије и Вокса, али њихов успон од 50 нових мандата (заједно) у односу на онај од 28. априла јасна је потврда поправљања резултата. Излазност је била 69,87 одсто, што је шест процената мање него у априлу.

Нема коалиције која се чини реалном, али аналитичари указују на евентуалне "добитне комбинације" ако неким чудом дође до договора лидера. Једна таква комбинација је такозвана велика коалиција, удруживање социјалиста и народњака који би заједно имали 208 посланика, али то је варијанта која никада није постојала, па ни сада није вероватна. Једина додирна тачка је однос према територијалном интегритету земље, али све друго су разлике.

Друга математички могућа варијанта је збир мандата социјалиста, партија које се противе сепаратизму и Грађана. Збир даје 180, четири више од потребне већине.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ -Фон дер Лајен: Макрон отворио Русији врата Западног Балкана


Док они који су добили највише гласова на сопственом примеру уче шта је Пирова победа и комбинују како да, евентуално, обезбеде 176 гласова неопходних за формирање владе, шпанска десница задовољно трља руке. Народна партија је са 66 посланика у априлу прешла на 88, док је ултрадесни Вокс, дериват "народњака" са радикалнијим ставом према "јединству државе и нације", више него дуплирао број мандата, са 24 прешао је на 52.

И ако се удруже, што се очекује, неће бити ни близу потребне већине, нити имају много простора за евентуалне пактове или коалиције јер мало ко од преосталих парламентарних странака дели њихове екстремне ставове, али чињеница је да се шпанска десница пробудила.


Сантјаго Абаскал AP Photo Andrea Comas


Вероватно је претерано рећи да успон Вокса представља оживљавање франкизма (Франко је, ексхумацијом, такође на известан начин учествовао у предизборној кампањи, што није ишло у прилог социјалистима), али нема сумње да је политика чврсте руке опција коју је подржало 3,6 милиона грађана (15,09 одсто).

Лидер Вокса, партије основане 2013. је Сантјаго Абаскал, рођен 1976. Од 1994. до 2013. био је члан Народне партије у Баскији. У новембру 2013. напустио је "народњаке" наводећи "непомирљиве разлике" поводом корупције, политике Рахојеве владе према припадницима ЕТА, као и поводом политике према каталонском и баскијском сепаратизму. Председник партије Вокс постао је 20. септембра 2014. Три пута му је продужаван мандат. Неке од "тврдих" изјава типа "Имиграцији треба укинути сваку социјалну помоћ" или "Треба укинути абортус", сада се показује, њему и његовој партији помогле су да постану трећа снага у шпанском парламенту.


Оставка Ривере

ПРВА жртва недељних избора је Алберто Ривера, лидер партије Грађани, која је са 57 мандата пала на 10. Он је јуче у подне објавио своју оставку и напуштање политике. Рекао је да је то морални чин и да ради оно што су га научили у породици.


Блокада границе

КАКО је било и најављено, каталонски сепаратисти су започели тродневне протесте. Граница са Француском на прелазу Жонкера је блокирана, створене су километарске колоне које се стално повећавају.