МОСКВА
ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА


ПРВИ самит Русије и Африке, који је одржан 23. и 24. октобра у Сочију, многи су доживели као повратак Руса на тај велики континент, али и као почетак тихог економског рата за афричке земље. На позив Путина на тај дводневни самит државних лидера дошла су чак 43 председника и премијера афричких земаља, што говори о ауторитету руског председника. Међу гостима је био и добитник Нобелове награде за мир 2019. године, премијер Етиопије Аби Ахмед Али.

Осим Америке, за економску и политичку експанзију на тај континент амбиције не скривају ни Кина, Русија и Индија, али и мање земље као што је Израел, затим Турска, земље Персијског залива, па Јапан, Јужна Кореја и Бразил.

Русија је само наставила путем којим је ишао СССР, али овога пута без идеолошке компоненте. Неспорно је да многе Црни континент асоцира на сиромаштво и ратове, али тамо постоје и земље које бележе брз економски раст. По темпу развоја предњаче Етиопија, Обале Слоноваче, Руанда, Сенегал, Гана.

Експерти ОУН су 2019. назвали шест држава "афричким лавовима развоја" а то су Етиопија, Нигерија, Мозамбик, Гана, Кенија и Јужноафричка Република. Они су за шест година успели да смање унутрашњи и спољни дуг, као и да смање дефицит државног буџета. Смањили су и незапосленост и инфлацију. Све је то утицало на то да се смањи и ризик вођења бизниса.

СССР је шездесетих година прошлог века подржавао антиколонијалне покрете у Африци. Москва је у то време слала не само оружје већ и војне инструкторе. Осим тога, СССР је градио школе и болнице и бесплатно је школовао лекаре, наставнике и друге стручњаке. По повратку у земљу неки од тих бивших студената у СССР-у постајали су утицајни политичари.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Русија прави сопствену сателитску телефонску мрежу

Председник Владимир Путин је рекао да више од 30 афричких земаља има договоре са Русијом о војнотехничкој сарадњи. Главни саветник генералног директора "Рособороноекспорта" Јуриј Демченко тврди да трећина руског извоза војне технике одлази у Африку. Обим поруџбина оружја из Африке је већи од 14 милијарди долара.



Руска ратна опрема на великој цени


Према подацима "Россотрудничества", у Руској Федерацији се школује око 17.000 студената из афричких земаља. Московски експерт Наталија Цајзер, председница "Афричке пословне иницијативе", истиче да је важно улагати у образовање младих људи из Африке, јер је то дугорочна инвестиција.

Осим Американаца и Руса, у Африци су све присутнији Кинези. Они граде мостове, школе, болнице, подижу предузећа и војне базе. Кинези су тренутно највећи инвеститори у Африци. Они су 2018. у земљама Африке инвестирали чак двесте милијарди долара! Захваљујући тим инвестицијама, Кинези учествују у освајању нових ресурса у Африци. Ангола враћа Кини кредите сировом нафтом. Кина је, као и Русија, отписала дуг оним афричким земљама које не могу да га врате. Наводно је Пекинг отписао Африци педесет милијарди долара.

И Русија је спремна да инвестира милијарде у Африци. Федерална царинска служба Русије тврди да је 2018. трговинска размена са Африком износила 20,4 милијарде долара. У поређењу са 2010. повећала се чак четири пута. Главни руски економски партнери у Африци су Алжир, Ангола, Гана, Гвинеја, Египат, Зимбабве, Конго, Мароко, Мозамбик, Набимија, Нигерија, Судан, Тунис, Уганда, Етиопија и Јужноафричка Република. У више земаља руске компаније раде на пројектима националних система сателитских веза и телевизије, а "Росатом" ради на пројектима коришћења атомске енергије у мирнодопске сврхе.

Да би убрзала економску размену, Русија је афричким земљама отписала двадесет милијарди старог дуга из совјетског периода. Лани је Русија дала афричким земљама хране у вредности од пет милиона долара.

Америка је 2000. направила посебан програм за сарадњу са Африком. Сва роба која се увози из Африке у САД ослобођена је пореза. Осим тога, америчка помоћ афричким земљама иде кроз разне агенције. Амерички конгрес је 2015. продужио програм сарадње са Африком до 2025. године. Обим трговинске размене са афричким земљама 2017. износио је 39 милијарди долара.



Лавров са Мусом Махматом потпредседником Афричке уније


УЗ САВЕТНИКЕ ХОЋЕ И БАЗУ У ЦАР

ЦЕНТРАЛНОАФРИЧКА Република изучава могућност отварања руске војне базе у својој земљи. То је изјавио председник ЦАР Фостен Арканж Туадера. Он не скрива да је његова земља већ добила неколико партија оружја из Русије, али им то није довољно.

Али у Москви су се већ огласили они који су против тога да Русија отвори своју војну базу у Централноафричкој Републици, јер би за њено одржавање требало трошити милијарде долара. СССР је својевремено имао базе у Сомалији и Етиопији, као и договоре са више земаља да бродови могу да пристају у њиховим лукама.


СОВЈЕТСКИ МОДЕЛ

НИЈЕ тајна да ће Русија форсирати сарадњу са афричким земљама по већ опробаном совјетском моделу.

- Без обзира на све плусеве и минусе, совјетски модел се показао као доста ефикасан у сарадњи са афричким земљама. И сада ми пружамо финансијску помоћ афричким земљама и то чинимо у оквирима хуманитарне помоћи. Што се тиче кредита, ми их дајемо по тржишним условима. Примера ради, Египту смо одлучили дати кредит од 25 милијарди долара за градњу четири реактора Атомске централе "Даба" - објаснио је Путин. Он је подсетио да је крајем 20. века Русија отписала афричким земљама око 20 милијарди долара дуга.