Европски суд за људска права у свом првом саветодавном мишљењу данас је указао да државе, потписнице Конвенције о људским правима треба да у домаћем праву предвиде могућност признавања правног односа родитељ-дете између "намераване" мајке и детета, које је у иностраству родила сурогат мајка, јер то захтевају најбољи интереси детета.

Према ставу суда, државе нису дужне да у државне регистре упишу детаље из иностраног родног листа сурогат-детета ради успостављања правног односа родитељ-дете са "намераваном" мајком, јер тај правни однос може да се успостави и на други начин, попут усвајања детета, наводи се у мишљењу суда које је данас објвљено на његовом сајту.

Европски суд је дао мишљење поводом захтева за савет Касационог суда у Француској, која иначе забрањује сурогат материнство.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Zašto surogat majke tražimo van Srbije?

Када је дете рођено у иностранству путем гестацијског сурогатног аранжмана (уз помоћ сурогат мајке) и зачето уз помоћ сперматозоида намераваног оца и треће стране, донора, и када је правни однос родитељ-дете са намераваним оцем признат у домаћем праву, Европски суд је, у већу од 17 судија једногласно закључио да:

- Право детета на поштовање приватног живота, у складу са Европском конвенцијом о људским правима, захтева да домаће право предвиди могућност признавања правног односа родитељ-дете са "намераваном" мајком, која је у матичној књизи рођених у иностраству означена као "законска" мајка.

- Право детета на поштовање приватног живота, не захтева да такво признање буде у форми уписа у матичне књиге рођених, венчаних и умрлих на основу родног листа из иностранства, јер се иста сврха може постићи и другим средствима, или на други начин - као што је усвајањем детета од стране намераване мајке.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Podele oko surogat majki

Ово саветодавно мишљење Касациони суд Француске затражио је у поступку где преиспитује одлуку којом је у тој земљи одбијено право за упис у матичне књиге "намераване" као "законске" мајке двоје близанаца, рођених у Калифорнији кроз гестацијски сурогат аранжман, који је у Америци легалан.

Француска је дозволила упис оцу.

Европски суд се, како наводи, у свом мишљењу руководио основним принципом према којем су, како каже, интереси детета најважнији.

"Суд је приметио да недостатак признања законског односа између детета рођеног у сурогат аранжману у иностранству и намераване мајке има негативан утицај на неколико дететових права на приватан живот", наводи се у одлуци.

Интереси детета, поред осталог, захтевају заштиту од ризика искоришћавања које повлачи сурогат аранжман, као и могућности сазнавања свог порекла.

Поред тога, дететови интереси захтевају законску идентификацију особе одговорне за његово одгајање, задовољавање његових потреба и обезбеђивање благостања, као и могућисти да живи и да се развоја у стабилном окружењу, наводи се у мишлењу.

Суд због тога сматра да је апсолутна забрана добијања признања односа између детета рођеног сурогатом у инострансрву и намераване мајке у супротности са најбољим интересима детета, који, како каже, у најмању руку захтевају да свака ситуација буде испитана с обзиром на околности конкретног случаја.

У мишљењу је наглашено да овај "несигурни правни однос" између намераване мајке и детета треба траје што краће, јер је то такође у интересу сурогат детета.

Међутим, како истиче Европски суд, из овога се не може закључити да су државе потписнице Конвенције дужне да се одлуче за регистрацију детаља родног листа из инострантва.

Суд је прметио да у Европи није постигнут консензус по овом питању. Због тога сматра да је избор средстава, односно начина, на који се дозвољава признавање правног односа између сурогат детета и намераваних родитеља, спада у домен процене држава потписница Конвенције. Напомиње да члан 8 Конвенције о људским правима није наметнуо општу обавезу држава да унапред признају однос "родитељ-дете" између детета и намераване мајке, већ да у у најмању руку буде признат "када је већ постао практична реалност".

"Није на Европском суду, већ на националним властима да процене да ли је и када у конкретним околностима случаја поменути однос постао практична реалност", напомиње се у мишљењу.

Такође се додаје да се најбољи интереси детета не могу тумачити тако да признање правног односа родитељ-дете између сурогат детета и намераване мајке повлаче обавезу држава да региструју податке из иностраног родног листа у којем је намеравана мајка означена као законска.

Према ставу Европског суда, усвојење, као и друга средства, могу да служе најбољим интересима детета, која у погледу признања правног односа производе исте ефекте као и регистрација, односно упис у матичне књиге иностраног родног листа.

Важно је да домаћом правном процедуром буде осигурано да та средства буду неодложно и ефикасно примењена, у складу са најбољим интересима детета, закључио је Европски суд.

Ово је прво саветодавно мишљење Европског суда, којем је ова надлежност установљена 1. августа прошле године протоколом број 16 уз Европску конвенцију о људским правима.

Сурогат мајчинство представља поступак у којем жена носи ембрион створен у процесу вантелесне оплодње од јајне ћелије друге жене и сперматозоида њеног супруга или донора.

У Србији сурогат мајчинство није законски регулисано, али је најављено да би то питање, односно уговорни однос сурогат мајке, родитеља и детата, њихова права и обавезе...могли да буду регулисани Грађанским закоником чија је израда још у току.