БРИСЕЛ
ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА “НОВОСТИ”


КАКО спречити земље чланице да доносе једностране одлуке у мигрантској кризи? То је била главна тема окрњеног самита ЕУ у недељу у Бриселу, на коме су лидери неких од земаља покушавали да нађу заједничко решење за једну од највећих криза која последњих деценија потреса Стари континент.

Већ сам формат састанка није много обећавао по питању јединства. Земље чланице Вишеградске групе - Пољска, Чешка, Словачка и Мађарска - које одбијају да испуне квоту о пријему, нису биле заинтересоване за учешће. На крају, није било предвиђено доношење закључака и обраћање учесника јавности, а све је требало да се сведе на "размену мишљења" о горућој теми.

Било је најпре планирано да се окупе и већају Француска, Немачка, Италија, Шпанија, Аустрија, Бугарска, Грчка и Малта, али су присуство додатно затражиле Белгија, Холандија, Луксембург, Данска, Шведска, Финска, Словенија и Хрватска. Шеснаесторка је покушала да припреми терен у име 28 земаља пред одлуке које се очекују на предстојећем самиту у пуном саставу и са више тема крајем ове седмице.

Прочитајте још - Европа због миграната пуца по свим шавовима

Све се одигравало у атмосфери нових напетости. Смиривању ситуације није допринела претња француског председника Емануела Макрона да би земље које одбијају да приме избеглице требало финансијски казнити. Уље на ватру додао је и заједнички Макронов став са шпанским премијером Педром Санчезом да, европским средствима, треба основати затворене прихватне центре за избеглице у земљама доласка миграната, где би требало да чекају на решавање њихове судбине. То није све: мигранте би ваљало вратити у прву земљу уласка, где треба да буду регистровани.

Све то наљутило је Италију до мере да је претила изостанком са састанка. Премијер Ђузепе Конте је одлучио да ипак оде у Брисел да би се јасно и гласно чуо став његове земље да не жели да носи сав терет на својим леђима. Министар унутрашњих послова Матео Салвини оптужио је Француску за ароганцију и поручио да Италија неће бити избеглички камп за целу Европу.

У центру састанка је била и ситуација у којој се нашла Ангела Меркел, којој се министар унутрашњих послова Хорст Зехофер отворено супротставља најавама заустављања миграната на немачким границама. Више извора са самита пренело је да је намера лидера да се, на неки начин, "спасе" немачка канцеларка, тако што ће се десном европском блоку послати порука са предстојећег Самита ЕУ крајем ове седмице, с намером да се изнађу нека решења за заустављање слободног кретања избеглица по Европи.


НЕМА БРИГЕ

ШЕФИЦА Међународне организације за миграције Црне Горе Душица Живковић саопштила је да број миграната у овој земљи неће бити значајно повећан. Она наводи да се дневно бележи од 120 до 200 тражилаца азила. - У првих пет месеци у Црној Гори регистровано је око 1.500 илегалних прелазака миграната, а уколико се та динамика настави као у мају, од 20 долазака дневно, неће бити већих изазова за државу - каже Живковићева.  (В. К.)

РАСПАД ЕУ?

ПРЕДСЕДНИК Аустрије Александер ван дер Белен упозорава на последице могућег распада ЕУ. Он указује да су, глобално гледано, све државе ЕУ мале, чак и Немачка. Мале земље, према његовим речима, профитирају великим извозом у ЕУ, али посебно од ширења на исток. "Коме је то свеједно - ради на разарању Уније и већем сиромаштву. Ко не разуме шта је у опасности, ни о чему ни не мисли", уверен је Ван дер Белен.   (И. С.)