Кога год вашингтонска администрација - Бела кућа, Пентагон, њихове мултинационалне корпорације и ММФ - прогласе за "лошег момка", не пише му се добро. Под условом, наравно, да иза њега не стоји моћни заштитник.

Неколико примера то показује на најбољи могући начин. Кад је Николае Чаушеску, некадашњи председник Румуније, измирио све финансијске обавезе према Западу, не желећи да се више задужује, постао је проблем, и отишао је како је отишао. Пуковник Муамер ел Гадафи, вишегодишњи вођа Либије, само неки месец пре истека педесетогодишњег уговора са западним светом (пре свега са Француском), који је склопио његов претходник краљ Идриз, великодушно дозвољавао "партнерима" да, уз багателну цену, користе (отимају) нафту, иако је за његове владавине Либија била просперитетна држава, наједаред постао "лош момак" и десило се после његовог застрашујућег смакнућа оно што се десило и шта се све до дана данашњег дешава.

Онда је на ред дошао Садам Хусеин. Његовим јавно приказиваним вешањем кажњен је, без обзира на то што је Ирак био стабилна држава, да би данас била земља очаја и безнађа. Ту, међутим, није био крај са "лошим момцима". Не желећи прави мир на Блиском истоку, намерили су се и на легално изабраног председника Сирије Башара ел Асада, као "руског пријатеља" и одмах је проглашен за њиховог смртног непријатеља. Овог пута, међутим, на његову срећу, стао је први станар Кремља. Хајка је, дакле, засада, одложена.

Бела кућа никад није ни покушавала да преиспита по свет и најпогубније грешке својих претходника. Као да се држала италијанске омерте, односно завета ћутања.

Понекад, истина, истичући, неке стране политичаре сврставала је у лоше момке, уз назнаку да су то "курвини синови", али, ипак њихови "курвини синови" што је ове потоње ослобађало сваке одговорности без обзира на то шта су урадили или раде.

Ћутање, вели прастара мудрост, може да буде злата вредно, али прећуткивање се никад неће наћи на листи племенитих метала.