РУШЕЊЕМ Берлинског зида, пре 35 година, Европа се, чинило се, опростила заувек од физичких баријера. Али 2015. године, када се обележевају три деценије од потписивања Шенгенског споразума, којим су и "избрисане" границе међу чланицама европске породице, нови бедеми се уздижу диљем Европе. Највећа мигрантска криза са којом се Европа суочава открила је ново лице (не)уједињене Европе.

У ЕУ је, само током последњих годину дана, азил у ЕУ затражило више од 715.000 избеглица из Африке, Азије, са Блиског истока... И док очејници покушавају да пронађу спас од рата и беде у "обећаним" земљама, европска породица не само да не успева да се договори о "квотама" за њихов прихват, већ свака чланица подиже све више рампи против њих, укључујући и оне најрадикалније, од бодљикаве жице.

Нације без колебања стављају своје интересе изнад потреба европске породице. Идеја заједништва и европски дух на којима почива Унија народа, падају на испиту, док су рампе све више.

Зидове су "јаким" аргументима подигли Мађари, Бугари, Грци, Шпанци, Британци... Аустријанци, Данци, Французи и Италијани, покушавају гвозденим законима да остваре исти циљ.

БУГАРСКА је саградила 33 километра дугу, три метра високу жичану ограду, на граници са југоисточним суседом, Турском, у намери да блокира проток миграната из Сирије и других делова Блиског истока и северне Африке. Више од хиљаду полицајаца патролира дуж границе.

ГРЧКА је подигла десет и по километара дуг, четири метра висок жичани "зид" такође на граници са Турском који треба да преусмери мигранте ка суседној Бугарској.

ШПАНИЈА је утврдила заштитне пунктове у својим северноафричким енклавама Сеути и Мељиљи, због рекордног прилива избеглица из суседног Марока. Погранична полиција регистровала је више од 19.000 покушаја прескока преко утврде код Мелиље током прошле године, што је, према подацима шпанског министарства унутрашњих дела, за чак 350 одсто више него 2013. године. Близу 7.500 миграната успешно је продрло у ове две шпанске енклаве прошле године, од чега само из Сирије 3.300.

БРИТАНИЈА је око три и по километра дугом и око три метра високом баријером на прилазу Евротунелу, који води испод канала Ламанш и спаја Острво са Европом. Циљ је да се мигранати осујете у покушају да илегално пређу из француске луке Кале на британско тло. Минулих недеља мигранти из Африке и са Блиског истока покушавали су да избегну контроле. Деветоро их је, током јуна и јула, погинуло у тим покушајима. Више од 3.000 очајника у овом тренутку кампује у Калеу у нади да ће се домоћи Британије. Око 40.000 миграната осујећено је у покушају прелаза, што је двоструко више него прошле године.

АУСТРИЈА је 13. јуна обуставила решавање захтева за азил. По речима Јохане Микл-Лајтнер, министарке унутрашњих послова у Бечу, "заустављен је аустријски азил експрес". Пре овог корака, Аустрија је у просеку решавала ове захтеве за четири месеца, што је било најбрже у ЕУ. Број подносилаца молби скочио је у првој половини ове године за 180 одсто, односно, на 20.620, а тим темпом би, до краја године, достигао 70.000!

ДАНСКА је 1. јула обзнанила да ће укинути добар део привилегија за азиланте да би смањила њихов прилив. Статистика бележи да су три од четири избеглице који су током прве деценије овог века ушле у Данску сада без посла.

ФРАНЦУСКА и ИТАЛИЈА споре се око тога ко је одговоран за стотине афричких миграната који стоје код Вентимиље на француско-италијанској граници пошто је Париз одбио да их прими. Француска оптужује Италију да не поштује такозвани Даблински договор, који прецизира да избеглице треба да потраже азил у земљи ЕУ у коју су прво ушли. Рим, с друге стране, настоји да докаже да је на десетине хиљада миграната који су живи стигли преко Средоземља у Италији само у транзиту.

МАЂАРСКА на граници са Србијом изградњом жичане ограде са бодљикавом жицом, дугом чак 175 километара, и високом четири метра, покушава да заустави нелегалне мигранте. Ограду су, истина, мигранти већ успели да пробију, али Будимпешта наставља градњу:

- Нема силаска из воза који се зове мултикултурна Европа... Нема повратка на хришћанску Европу, нити на свет националних култура - закључује премијер Виктор Орбан..


СПОМЕНИЦИ ПОЛИТИЧКОЈ НЕМОЋИ

ЗИДОВИ постоје на свим континентима. За масиван и поуздан важи онај који Мексико одваја од САД. Баријера има и на Блиском истоку, на северу Африке, у Израелу, на светој земљи, на Корејском полуострву. Вишеструко су опскрбљени савременим технолошким средствима: инфрацрвеним камерама, детекторима покрета, уређајима који на основу температуре могу да покажу пристуство живих бића у близини. Ниједан, ипак, није непремостив, а сваки је, без изузетка, својеврсни споменик политичкој немоћи