ПАРИЗ
ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

МЛЕЧНЕ жлезде као тениске лоптице, бубрези величине кајсије, огромне малигне лопте на врату... Стравичне фотографије покусних пацова храњених генетски модификованим кукурузом обишле су свет. Француски научник Жил Ерик Сералини је показао опасности од трансгенетских култура.

Професор из града Каена је две године вршио истраживања у највећој тајности. Десет пацова су поделили у три групе: прву су хранили само кукурузом вештачки измењеног генетског састава под ознаком НК609 произвођача "Монсато", другу истим овим кукурузом третираним најраспрострањенијим хербицидом "рундап", док су трећој давали обичан кукуруз прскан истом супстанцом. Резултати су страшни.

Критике су одмах почеле да пљуште. Француски Високи савет за биотехнологије и Агенција за санитарну безбедност су се у критикама удружили са чак шест француских академија, за пољопривреду, медицину, фармацију, науку, технологију и ветерину. Нешто раније, дрвље и камење на Сералинијев рад, објављен средином септембра, осули су Европска агенција за санитарну безбедност и научна ревија "Исхрана и хемијска технологија" (Фоод анд цхемицал тохицологy).

Сви критикују професорову методологију. Сералини је, ипак, постигао циљ. Иако се институције не слажу, сви се сада залажу за ново, детаљно проучавање штетности генетски модификованих биљака.

Француски Високи савет за биотехнологије је истакао да на забринутост јавности треба одговорити независном студијом. Етички комитет је предложио да и Сералини буде део истраживања. Професор се сложио, али тражи да до објављивања нових резултата трансгенетески кукуруз буде забрањен.

Премијер Еро је затражио од ресорних министара да ово питање изнесу на европски ниво. Министар пољопривреде Стефан Фол је затражио брисање досадашњих европских правила и утврђивање нових мера за ауторизацију и контролу генетски модификованих биљака и пестицида!

Поставља се питање шта се до сада чекало, будући да је прошло 12 година од узгоја првог генетски модификованог кукуруза. Спорна сорта НК603 се гаји у САД, Канади и Бразилу и дозвољена је у људској исхрани. У Европи је забрањена 2005.

Лјуди често не знају, а и не могу да знају шта једу. Једино су неке врсте модификованог кукуруза "шећерца" довозљене за директну употребу у Европи, али то треба да се назначи на амбалажи. Генетски модификовани кукуруз, уљана репица, соја или шећерна репа могу, међутим, да се нађу као састојци у брашну, хлебу, кексу, уљу, готовим јелима.

Ове биљке се користе за исхрану животиња, а месо, млеко или јаја не подлежу тој врсти етикетирања. Истраживање је показало да је због свега забринуто 79 одсто Француза.