СВАКЕ године свет расте за 80 милиона људи - за земљу величине Немачке. У понедељак се заокружује број од седам милијарди становника.

Формалну објаву седмомилијардитог житеља земље, Уједињене нације су пропратиле студијом „Стање светског становништва у 2011. години“, у којој предвиђају да ће у наредним деценијама раст бити још изразитији. До 2050. године биће нас најмање 9,3 милијарде.

Од почетка нове ере становништво се увећало за више од 20 пута. Пре 2.000 година било је 300 милиона људи. Прва милијарда је избројана 1800. године, друга је стигла 1927, трећа већ 1959. године. А онда је вртешка почела да се окреће све брже. Доста је оних који се сећају 1974. године, када нас је било четири милијарде, па 1987, када се број попео за милијарду више, да би само десетак година касније, 1999. године, на Земљи живело шест милијарди људи.

СЕДАМ ТРУДНОЋА ПРЕМА Миленијумским циљевима Уједињених нација, до 2015. године приступ репродуктивној здравственој заштити требало би да буде универзалан. Ипак, чак у 46 земаља петина удатих жена, око 215 милиона, нема приступ контрацепцији.
- Број од седам милијарди је заиста безначајан за многе, а понајвише за све оне жене у земљама у развоју којима је седам трудноћа далеко значајнији број... Те жене су заиста на многе начине препуштене саме себи - каже се у извештају УН.

Најзаслужнија за експлозију становништва последњих деценија је такозвана бејби бум генерација педесетих и шездесетих година прошлог века. Расту је, истовремено, допринео и продужетак животног века, који се са просечних 48 година средином прошлог века попео на 68 у првој декади новог миленијума. Смртност новорођенчади пала је за готово две трећине.

Али у последњим деценијама долази и до „нових обичаја“. У економски развијеним земљама долази до пада наталитета. Уместо просечних шесторо деце, жене рађају знатно мање, па је тај број пао на 2,5 за последњих шест деценија. У најразвијенијим земљама рађа се још мање - испод нивоа просте репродукције.

У најмање развијеним земљама, с друге стране, наталитет је још релативно висок, више од четворо деце у просеку. Зато не чуди што је највећи пораст становништва забележен управо у Африци, која је милијарду прекорачила 2009. године. Још једну ће додати, како се процењује, до 2044. године.

У овом тренутку више од половине планетарног становништва, 4,2 милијарде, настањено је у Азији. Кина је и даље најнасељенија држава са 1,35 милијарди људи, следи Индија са 1,24 милијарде. Предвиђања су да ће ове две земље у будућности заменити места. Очекује се да ће у Кини број становника да опадне на 1,3 милијарде до 2050. године, док ће Индија да стигне до 1,7 милијарди деценију касније. Тренутно, две најнасељеније државе чине више од трећине светског становништва.

САД су, после Кине и Индије, најнасељеније, са нешто више од 312 милиона становника. Четврта је Индонезија са 238 милиона, па Бразил са 195 милиона.

Европа, са 733 милиона људи, чини десети део планетарног становништва. Нјена најнасељенија земља је Русија - око 143 милиона људи. Током пољопривредне и индустријске револуције нагло се смањио број смртности деце у Европи, а раст популације на Западу се убрзао увођењем вакцинације и побољшањем здравствене заштите током 19. века. У највећем делу Западне Европе, међутим, наталитет се годинама смањује.

Пораст од преко 220.000 становника дневно рађа нове могућности за планету, али и велике изазове. Док све више људи живи дуже и у бољем здрављу, повећава се јаз између богатих и сиромашних.

Почетком миленијума један проценат светског становништва поседовао је 40 одсто глобалног богатства. Три најбогатије особе поседују више него 48 најсиромашнијих земаља заједно. Близу половине становника супсахарске Африке живи у екстремном сиромаштву. Више него икада је гладних и жедних.

Научници се слажу да експанзија броја становника и коришћење природних ресурса, који је прате, представљају претњу екосистему.

А њих је све више у градовима. У свету је преко 20 градова са по 20 и више милиона становника, од тога половина у Азији. Најнасељенији је Токио, са преко 34 милиона људи. У САД су најмногољуднији Нјујорк и Лос Анђелес са 22, односно 18 милиона становника. Најнасељенији у Европи су Лондон, Париз, Москва и Истанбул, који се пружа на два континента, сви са преко 10 милиона становника.

Млади испод 25 година чине готово половину, тачније 43 процента становника света. Они носе кључ будућности, одредиће будућност света својом (не)способношћу да нађу меру између стреловитог раста људске популације и могућности планете да то издржи.