Пекинг престоница науке

Д. Д. С.

02. 04. 2011. у 20:56

Пекинг престоница науке
Економије у развоју од Бразила до Индије бележе убрзани раст у научним делатностима. До 2013. године Кина престиже САД по броју научних истраживања

КИНА би за две године могла да престигне Сједињене Државе и постане водећи светски “произвођач” научних истраживања.

Предвиђање Краљевског друштва Лондона за унапређење научних знања праћено је примедбом да економије у развоју, као што су Кина, Бразил и Индија джиновским корацима напредују и када је реч о науци. У недавно објављеном извештају који се бави глобалним трендовима у науци, Краљевско друштво уочава велике изазове које у овој области стижу традиционалним научним силама из земаља са растућим бројем талената, као што су Иран, Тунис и Турска.

Највећи изазов Сједињеним Државама, међутим, представља Кина, тренутно друга по броју објављених научних истраживања на енглеском језику. Велика Британија “одгурнута” је на треће место, а следе Немачка, Јапан, Француска и Канада.

НАНО ТЕХНОЛОГИЈА КИНА би могла да буде водећа научна сила у области нанотехнологија, јер Пекинг улаже управо у ову врсту истраживања највише новца и привлачи научнике из света развијенх лабораторија.

- Пораст научних истраживања и сарадња, које могу да нам помогну да пронађемо решења за глобалне изазове, веома су добродошли. Међутим, ниједна историјски доминантна нација не може да дозволи да спава на ловорикама ако жели да задржи престижну економску предност коју доноси место научног лидера - истиче Крис Левлин Смит, директор енергетских истраживања Оксфорда.

У извештају лондонског друштва се истиче да широм света расту фондови и број људи у истраживачким делатностима. Између 2002. и 2007. године, глобална издвајања скочила су од 790 милијарди долара на 1.145 милијарди, а број научника повећао се са 5,7 на 7,1 милион. У развијеним земљама издвајања за науку порасла су за 100 процената, док се број публикација повећао за четвртину.

Сједињене Државе и даље су доминантне у области науке, али удео САД у броју истраживачких радова пао је са 26 на 21 проценат. Истовремено кинески удео порастао је више него двоструко, са 4,4, процента на 10,2. Британски се смањио са 7,1 на 6,5 процената.

Друштво предвиђа да ће се научна слика света “драматично” променити, при чему ће Кина пре 2020. да избије на прво место:

- То би могло да се догоди већ 2013. године - истиче се.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (3)

Miro Markovic

12.04.2011. 07:14

Amerika je bila vodeca zemlja posle Drugog svetskog rata do danas, jer je pametno ulagala u naucni razvoj i pirmala sve mlade i potrvdjenje talente iz celog sveta kroz njen Fulbight Scholaship program. Danas u Americi doktorira vise stranih nego domacih studenata, koji se vracaju svojim maticnim zemljama, dok je u proslosti njihova zelja bila da ostanu u njoj. Na taj nacin je Amerika uspevala da bude predvodnik u svetu u mnogi oblastima. Medjutim, Kina polako ali sigurno preuzima prvu ulogu.

ii

07.08.2011. 13:49

Dozvolite da opisem svoje iskustvo. Obzirom da sam relativno uspjesni naucnik, nesto starije dobi, u zadnje vrijeme dobijam pozive od redakcija kineskih i indijskih casopisa za slanje radova. Ali , nakon nekoliko iskustava, drzim se radije Zapada . Tamo barem, neki casopisi prihvacaju i proposals ( sugestije ) dok kod Rusa, Kineza i Indijaca proracun mora biti potkrepljen eksperimenatlnim rezultatima za sto bi se moralo imati laboratorij.

Vladimir Avramović

16.08.2011. 16:42

@ii - А шта сте ви то нама покушали да кажете?