С тобом су, бато мој, сахрањена и наша срца: Потресна исповест сестре Боривоја Симовића, трагично страдалог на Сењаку

Милена МАРКОВИЋ

понедељак, 06. 07. 2020. у 11:00

С тобом су, бато мој, сахрањена и наша срца: Потресна исповест сестре Боривоја Симовића, трагично страдалог на Сењаку

Марина и Боривоје Фото: Приватна архива

Марина Павловић, праунука Душана Симовића, о брату, одрастању, породици, генима... Зашто је, ако је желео да помогне другима да не страдају, он морао да буде жртва?
ПРИСТАЈЕМ само на овај разговор за "Новости", јер су "Новости" у овој нашој трагедији једине потврдиле да има наде за правду и праведнике. Нисте се окаљали у нашој несрећи. Нисте мог брата који је, да вам кажем, волео ваше новине, вукли по каљугама. И ту се, негде, сусрећу истина и правичност. Ми и ви.

Београд, Топчидерско брдо, јуче... Ми смо у породици Боривоја Симовића, младића који је у ноћи 25. јуна, смртно страдао, раздвајајући групе завађених момака. То је још непотврђена верзија страдања овог младића на Сењаку.

Њега је у суботу на вечни починак испратило више од пола хиљаде људи! На Новом гробљу у Београду огласио се "Марш на Дрину", жиг Симовића који прати ову породицу деценијма. Боривоје је праунук генерала Душана Симовића, председника Владе Краљевине Југославије пред бомбардовање 6. априла 1941. Праунук команданта јуначког, Седмог пешадијског пука на Солунском фронту.

"ТИХО НОЋИ" ЗА РАСТАНАК ДОК је био још малени, мој брат Боривоје, уз мајку, стално је понављао стихове пеме у којој се понављају речи: сићани славуји. Била му је као успаванка - подсећа се Марина на свог брата. - Зато му је песма "Тихо ноћи" свирана за крај. За коначни растанак.

- У овим тренуцима наше несреће и то пулсира у нама. Али је најважније питање сада: зашто је, у покушају да раздвоји завађене, наш Боривоје убијен? Зашто је он који је желео да помогне другима морао да буде жртва? - у очају се пита Марина Симовић Павловић, Боривојева сестра. - Ако је ико заслужио да живот живи у пуноћи коју сваки млади човек заслужује, то је био наш Боривоје. С њим је сахрањен и део наших срца.

Док разговарамо и прелиставамо успомене, Марина је више пута поновила: Брате мој, животе мој!

Боривоје Симовић завршио је економију у Београду са највишим оценама. Уписао је после основних студија мастер у Бечу. Маштао је да има породицу, онакву какву су имали његови родитељи, Душан и Мира. Он је пета генерација факултетски образованих Симовића. У свему наследник вредности и традиције која је негована у породици која је живела историју.

Породица Симовић којој је Боривоје био изузетно привржен Фото: Приватна архива

- Од нас, троје деце Симовића, он је био истински посвећен тој историји, свему ономе што су наши преци оставили, а уз то и најприврженији нашим родитељима - једва говори Марина. - Млађи, Стева, и ја, старија од Боривоја, поред њега нисмо имали бригу. Он је за нас обоје био ослонац. Колико је бринуо о родитељима, толико је бринуо и о мојој деци. Он нас је све везивао. Заправо, ово је прича о једној снажној породичној љубави која траје деценијама. За таквом породицом је жудео мој брат.

Опипљива је туга Симовића. Изгубили су, кажу, ненадокнадиво и драгоцено.

- Боривоје је био свестран момак - говори Марина. - Волео је спорт, науку, говорио неколико светских језика. Био човек света. Био је вољен. Имао је бројна кумства, и на венчањима и крштењима. Нека је тек требало да се догоде. Велика је наша жалост. У његов загрљај могао је да стане сав добри свет. Он је толико био праведан момак и ја сам сигурна да је једино желео да се, у ноћи трагедије, сукоб у коме је он био жртва прекине. Сви они који су га волели, заиста су људи који вреде.

Боривоје Симовић као дете

Ред сећања, сузе, јецаји, све уз немирење са неправдом која је, како Марина Симовић Павловић каже, из живота ове породице отргла једну младост. Она ову причу прича и због тога да буде порука и поука да су нам сукоби непотребни јер у њима страдају недужни, највреднији.

Прелиставамо албуме сећања. Боривојев индекс, дипломе из спорта... Али, она, животна диплома коју његова породица чува у срцу, вечна је порука и поука.

Отац Душан и Боривоје Симовић

И МОНАХИЊЕ У ПЕСМИ ИСПРАЋАЈА

ПАРОХУ који је служио на испраћају Боривоја Симовића, ненадано се придружио и свештеник који је Марини био на крштењу. Марина Симовић Павловић каже нам да су се у појању, на испраћају на вечни починак, придружиле и монахиње манастира Гргетег у који је њен брат често одлазио.







Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (5)

Srdjan

06.07.2020. 12:04

Neka mu je laka zemlja. Naravno da je porodici bio najbolji. Ali kako sada videh, ubijen je u raspravi 2 frakcije navijača Zvezde! Da sam na mestu sestre, isekao bih taj grbb Zvezde koji je istetovirala. Zar je "ljubav" prema Zvezdi ili Partizanu vredna ovoga!!??? Tuga!

Ksenija

07.07.2020. 03:42

Vjecnaja pamjat.Pocivaj u miru Boki.Porodici iskreno saučešće.Neka vam dragi Bog da snage u ovim teškim trenucima.