Силоватеље робија не опамети: Готово две трећине бивших робијаша поново чини кривична дела

В. Црњански Спасојевић

недеља, 05. 07. 2020. у 08:17

Силоватеље робија не опамети: Готово две трећине бивших робијаша поново чини кривична дела

Фото Depositphotos

Број повратника међу осуђеницима у Србији са 73 пао на 62 одсто захваљујући терапијама и едукацији. Најчешће кривична дела понављају крадљивци, сексуални преступници и убице
ДВЕ трећине осуђеника у Србији донедавно је одмах по изласку из затвора чинило ново кривично дело и промптно се враћало иза решетака. Стопа поврата је у последње четири године, кажу у Управи за извршење кривичних санкција, ипак пала, и то са 73 на 62 одсто. Смањење је знатно, али су бројке и даље високе.

Разлога зашто већину, посебно млађе, ни робија не опамети, има много: од њиховог психолошког склопа, предрасуде околине, распада породице док су били изоловани, недостатка подршке, великих промена које су се десиле за пет или 10 година, колико су били искључени из друштва, до немогућности да нађу посао или недостатка новца за пристојан смештај, храну и документа. Према неким истраживањима, чак половина осуђених нема лична документа, или су им она истекла.

ПРЕМА тврдњама Фондације "Јурић", чак 70 одсто силоватеља деце иза себе има криминалну прошлост. Један од њих је Нинослав Јовановић, познатији као "малчански берберин", који је прошлог децембра киднаповао 12-годишњу Монику К. из Брзог Брода, а претходно је одлежао 12 година казне због силовања малолетница. Или вишеструко осуђивани Душан Мургашки Пикасо, који је већи део живота провео у затвору због силовања, насилништва, покушаја убиства...

Прошле године Предраг Пеђа Дармановић, из Врбаса, ухапшен је одмах по одслужењу казне за убиство, јер је покушао сексуално да напаствује малолетницу. Пејчић Н., из Сукова код Пирота, који је робијао због силовања, у породичној кући заклао је оца. Живорад Милић , из Пожаревца, само три месеца по изласку на слободу, пуна два дана физички је и сексуално малтретирао 16-годишњу кћерку, после чега је ухапшен. Претходно је заводска комисија за отпуст констатовала да испуњава услове за излазак јер се довољно ресоцијализовао, а и оболео је од леукемије. Почетком овог јуна Влада С., такође бивши затвореник, убио је супругу Љубицу, на Петловом брду, у Београду.

Слободан Арсенијевић Фото Колубарске.рс/Ђорђе Ђоковић

КАКО каже Слободан Арсенијевић, психотерапеут и председник УО Мреже за постпеналну подршку Србије, бивши управник КПЗ за малолетнике Ваљево, највише је поновљених кривичних дела крађе и тешке крађе. Код силовања, повратници се најчешће јављају у категорији "дефектних личности", као што је "малчански берберин".

- Они који желе да се докажу у групи ретко после казне понављају силовање. Чине га ови други. Њихов став према жени произлази из става према мајци, и тај конфликт није лако разрешити. Када су у питању насилници и убице повратници, пракса је показала да генеза најчешће сеже до породице у којој је отац злостављао сина - објашњава Арсенијевић.

Мрежа на чијем је челу основана је пре годину дана, уз помоћ Мисије ОЕБС и Министарства правде, и окупља 18 организација.

Хапшење Нинослава Јовановића- Малчанског берберина Фото Ј. Ћосин

- Нудимо пет нивоа помоћи. Први је давање савета и информација које су за њих кључне. Други је помоћ у храни, одећи, обући, смештају и вађењу докумената. Трећи су едукација, преквалификација и професионално саветовање, четврти је давање здравствених, економских и правних савета, а пети психолошка и емоционална подршка, враћање самопоштовања и самопоуздања - каже Арсенијевић.

Он додаје да је за државу далеко јефтиније да финансира постпенални прихват него да плаћа затворске дане.

У Управи за извршење кривичних санкција кажу да су за пад броја повратника, поред третманских и терапијских програма, заслужни школовање и стручно оспособљавање за дефицитарна занимања (пекари, кувари, фризери, кројачи, вариоци, фасадери, молери, обука на рачунарима...).

- Припрема осуђених за повратак у друштво почиње првог дана када ступе на извршење казне - тврде у Управи. - Третман се састоји у томе да откријемо узроке инкриминисаног понашања, суочимо осуђеног са њима, повећамо његову самокритичност и ојачамо мотивацију за промену.

Са сваким осуђеником ради се индивидуално и групно. Од 2010. у српским затворима примењује се Упитник за процену ризика, којим службеници испитују различите аспекте осуђеног: криминалну прошлост, услове становања, породичне односе, однос према раду, социјалне контакте, злоупотребу дрога, психолошке факторе... У складу са одговорима бира се начин рада.

- Циљ је да осуђени развије вештине знања и навике како би повећао своје капацитете и смањио ризик од даљег вршења кривичних дела. Од огромног значаја јесте њихова мотивисаност за променом, која мора бити праћена социјалном подршком, интелектуалним и емотивним способностима - кажу у Управи.

У свим заводима спроводе се и припреме за отпуст, током којих осуђени добија помоћ да извади лична документа, добије здравствену заштиту, привремени смештај, запослење, обнови породичне везе... То значи сарадњу са државним институцијама и невладиним организацијама за постпенални прихват.

- Пре три године Управа је покренула пилот -пројекат "Клуб - Корак по корак" у КПЗ у Сомбору и Повереничкој канцеларији у том граду. Реализовано је седам специјализованих програма, а 118 особа је прошло едукације које јачају капацитет личности, корисне вештине и превенцију криминалног понашања - кажу у Управи, и истичу да су за ресоцијализацију кључни подршка породице и прихватање у друштву.

УЧЕЊЕ ВЕШТИНА И ЗАНАТА

У затворима се нуди и широк спектар психосоцијалних програма: од третмана зависника од алкохола и дрога, преко програма који се баве контролом емоција - посебно беса и агресије, до умећа комуникације. Из фондова за програм ИПА 2010 финансирани су стручна обука и образовање осуђеника у три највећа затвора - у Сремској Митровици, Нишу и "Забели".


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (5)

PG-CG

05.07.2020. 08:48

Logično... Silovatelji su neizlečivi bolesnici, i zato ih posle prvog (pokušaja) silovanja treba kastrirati...

Анти Антифа

05.07.2020. 10:16

Зато треба увести или доживотну казну или смртну

Mama

05.07.2020. 10:35

Nista robija! prvo kastracija pa prinudni rad da se plati mentalni i fizicki oporavak zrtve!

Dispute

05.07.2020. 17:12

Surova iskustva iz detinjstva kada je mozak bio nezreo da ih fino procesuira, a sta se nudi u terapijskim procesu, vec su ostavila tragove u mozgu. Pa ako se ponove, tragovi ce postati dublji kao stope u snegu a terapija imati privremen efekat. Bez centara za empatiju, kod psihopatskih ličnosti, nema veze mozga sa periferijom pa nema saosecanja sto je slicno autoputu bez mosta na reci. Budisti veruju da se saosecanje moze učiti a iskupljenje preko zatvorske kazne izoluje bezosecajne od učenja.