Рекао је „Одох до Београда да покупим ауто“. Загрлио ме, пољубио и отишао... И више га нема: Потресна исповест баке младића чији су делови тела нађени код Сопота

З. УСКОКОВИЋ

недеља, 24. 05. 2020. у 08:05

Рекао је „Одох до Београда да покупим ауто“. Загрлио ме, пољубио и отишао... И више га нема: Потресна исповест баке младића чији су делови тела нађени код Сопота

Родбина са баком Маром, која је последња видела унука живог

- Само желимо да знамо истину, ко га је и зашто убио, коме је шта згрешио... - јаучу мајка, бака, рођаци
БАБА, одох до Београда да покупим ауто". Кажем му: "Врати се брзо, немој дуго". На улици га је, у колима, чекао неки младић. Загрлио ме, пољубио и отишао... И више га нема.

Кршећи руке Мара Халабрин из села Јаношик, код Пландишта, једва изговара реченице о последњем виђењу са унуком Александром (25). Био је 20. март ове године око 10 сати ујутру. Његово тело, сасвим случајно, пронађено је скоро 200 километара даље и два месеца касније, 16. маја, у викенд-насељу Вис, у селу Парцани, надомак Сопота.

- Када смо ишли да преузмемо тело, само су нам рекли да је убијен хицем у главу - причала је јуче родбина. - Сахранили смо га у петак. Били су ту и његови другови из Београда, Новог Сада...

Александрова мајка, Марина ћерка, не проговара. У шоку је и на лековима. Остала је без јединца ког је цео живот сама одгајала. Она се са њим последњи пут чула тог дана, рано по подне.

ПОЛИЦИЈА НА ТРАГУ ПОЛИЦИЈА већ десетак дана покушава да одгонетне шта се десило са младићем из Баната. Ствари које су нађене у јами у којој је закопан, послате су на вештачење. Не зна се ни шта је са његовим мобилним телефонима. Имао их је два. Један са српским, а други са чешким бројем. Вештачи се и ручни сат, који су инспектори пронашли у близини места где је тело било закопано. Полиција је, како сазнајемо, на трагу да реши брутално убиство младића из Јаношика. Анализирају се и базне станице, а велику помоћ у истрази биће Александрови контакти у Београду и Новом Саду, који су за истражне органе изузетно интересантни.

- Позвала сам га око 13.40, али се није јављао - тихо каже. - Дешавало се да оде, али би увек позвао телефоном, рекао где је и шта је и да ће брзо назад. Била му је изречена мера самоизолације јер је 15. марта ушао у Србију из Мађарске. Ишао је да купи аутомобил.

Младићев аутомобил је био, а и сада је, у гаражи у Бачком Петровцу. Родбина је уверена да је тамо остао код шпедитера, јер је требала да се обави процедура са царином и регистрацијом. Ипак, чини се, Александар никада до тамо није стигао. Наводно, једном од другова је око 14.40 написао да иде да се са неким сретне на Бањици.

Како се Александар није појављивао, а телефони су били искључени, породица је све више бринула. После три дана отишли су у полицију и пријавили нестанак. Ванредно стање и ситуација са короном отежали су потрагу. Онда је стигла најстрашнија вест.

- Дођите да идентификујете Александра - прича мајка кроз сузе. - Нисам имала снаге. Отишли су моја рођена сестра и зет. Надала сам се да то није истина, да је неко други... Онда је и ДНК показао да је то он.

Младићево тело сасвим случајно пронађено је 16. априла око 10 сати ујутру. Мирко Максимовић чувао је козе тог дана. Са њим су били и пси. Изненада су почели да лају и гребу земљу.

- Пришао сам и најежио сам се - испричао је Максимовић за "Новости". - Пола тела је вирило из јаме. Мора да су животиње, овде има пуно дивљих свиња, делимично извукле тело напоље. Био сам шокиран. Нисам могао да верујем. Позвао сам полицију. Дошли су и дуго радили увиђај.

Александар Халабрин

Тело је пребачено на Институт за судску медицину у Београду. Одатле на гробље у Јаношик, где је младић и сахрањен.

ТЕРЕН ЈАМА у којој је затрпано Александрово тело била је ископана врло плитко, па су због тога животиње и пронашле младића. Њива на којој је био закопан не обрађује се већ двадесетак година. Туда се ретко пролази, па је ту чињеницу сигурно знао онај ко је одлучио да ту затрпа младића. - Нема сумње да је у уклањању тела учествовао неко ко познаје овај крај и зна где су ти најзабаченији делови - наводи извор из истраге. - Није рачунао, међутим, да је овде пуно дивљих животиња.

- Само желимо да знамо истину, ко га је и зашто убио, коме је шта згрешио... - јаучу мајка, бака, рођаци.

Александар Халабрин био је дете за пример. Одгајала га је само мајка. Завршио је средњу медицинску школу у Вршцу и стекао звање медицинског техничара. Уписао је Вишу медицинску школу у Београду. Желео је да напредује.

- Био је амбициозан и вредан - прича нам његова бака. - Говорио је неколико језика. Једно време провео је и у Чешкој, око две године, где је радио. Тражио је посао, имао девојку... Не знам, причају да је у Београду стекао неке другаре, који су се бавили разним пословима... Да ли су покушали да га у нешто увуку, па га онда тако убили... Не знам... Само хоћу истину зашто га више нема. Да ми буде лакше, па да и ја умрем, да легнем крај мог унука...

О Александру су и родбина и његови другови имали само речи хвале. Није пио, није пушио, волео је спорт, тренирао бокс.

Александар је у петак сахрањен на гробљу у Јаношику Фото З. Ускоковић

Тог дана, један његов друг из Београда са којим је требало да се сретне послао је поруку Александровом рођаку са питањем: "Где ти је буразер, што се не јавља?" Било је око 16 сати. Негде у то време, како сумња родбина, он је отет и убијен.