ИАКО је у Србији већ неколико година на снази закон који предвиђа казну рада у јавном интересу због неког почињеног прекршаја, он, бар засад, није дао очекиване резултате. Срби очигледно радије иду у затвор или плаћају "одрезану" новчану казну него што ће да дозволе да их неко види како у јавном интересу, на пример, чисте паркове.

По речима Оливере Ристановић, председнице Прекршајног суда у Београду, много је примера који поткрепљују ову тврдњу:

- За време поплава у Обреновцу, Прекршајни суд је у неких 2.000 предмета неплаћене новчане казне заменио казном рада у јавном интересу. Од тог броја, у 680 предмета потврђена је одлука, а само један кажњени јавио се да оде на рад. Остали су платили новчану казну, а они који нису, радије су одабрали да иду у затвор него да буду затечени како фарбају зебру на пешачком прелазу, сакупљају лишће на Калемегдану, чисте коњушнице и хране животиње на Хиподрому, празне корпе за смеће у некој од болница или помажу у старачким домовима. Плашили су се, вероватно, да их неко познат не види и да их не пита: "Комшија, откуд ти овде и шта то радиш?"

Говорећи о прекршајима, наша саговорница наводи да је највише оних из области саобраћаја, али да има и оних где је реч о ометању јавног реда и мира, попут гласне музике, туче, проституисању...

- Кад је о прекршајима у саобраћају реч, имамо случајеве да су прекршиоци возили непримереном брзином или у стању алкохолисаности, нису имали везан појас, прешли су улицу на надозвољеном месту... Последњи такав у низу је прошлонедељни случај, где је Р. Ж. возио 231 километар на сат, на ауто-путу Београд - Шид. Њему је изречена новчана казна од 120.000 динара, 15 казнених поена, девет месеци забране вожње и 240 сати друштвено корисног рада. Кажњени Р. Ж. прихватио је казну и сада чека да, након уобичајене законске процедуре и разговора са повериоцем Министарства правде, одради друштвено користан рад.

Ристановићева наводи да има и оних који, иако ухваћени на лицу места и у прекршају, не пристану на изречене казне:

- Сећам се случаја када је један суграђанин, возећи у алкохолисаном стању, ударио отпозади у аутобус. На лицу места тврдио је да није пијан, нити крив и молио: "Не зовите полицију!" Онда се изненадио када је око себе видео педесетак униформисаних полицајаца. Испоставило се да је он, својим аутомобилом, ударио у аутобус који је превозио полицајце. Тек тада је признао кривицу и прихватио казну.

Презапослени: Оливера Ристановић / Фото И. Маринковић


И у неким другим случајевима, Срби на све начине покушавају да се "оперу".

Тако је, по причи наше саговорнице, ухваћена једна београдска проститутка у ремећењу јавног реда и мира:

- Она је признала одмах дело и пристала да плати казну за учињено. Испричала је тада да се са клијентом са којим је ухваћена "на делу", који је ожењен и има породицу, виђа више месеци. Када је на ред дошао клијент, он је најпре одбијао да призна кривицу, а онда је прихватио, с молбом да казну не шаљемо на његову кућну адресу, како о односу са проститутком не би сазнала његова супруга. Међутим, он се жалио Апелационом суду, па је овај, по одлуци, своје решење послао на адресу клијента. Жена је сазнала за инцидент, дошла је у суд и захтевала да откријемо идентитет проститутке са којом је њен муж. Хтела је да се обрачуна са њом а не са мужем који ју је варао дуже време.

Слична ситуација догодила се и са женом која је пријавила да ју је муж тукао. Када је ухваћен, правдао се да је био на службеном путу, јер је сакупљач секундарних сировина.

- Испричао је да је дошао кући, те да је његова супруга, од силне љубави и жеље, сама ударала главом о зид и нанела себи повреде. Наравно да му нисмо поверовали, али најстрашније је што је жена потврдила његову причу и потом, руку под руку, заједно са њим отишла кући.



ПРОБЛЕМ ПЛАТЕ

СУДИЈЕ Прекршајног суда већ дуже време покушавају да се изборе са великим проблемом - малим платама у односу на колеге.

- Покушавамо да апелујемо на надлежне да реагују и да плате судија прекршајних судова изједначе са платама судија основних судова. Наше плате су од 15.000 до 20.000 динара ниже од плата колега из основних судова, што није у реду. Зато и тражимо да нам се изједначи коефицијент, с обзиром на то да смо и једни и други првостепени орган.


ПОЗНАТИ СЕ НАЈВИШЕ ПРАВДАЈУ

НА питање ко највише чини прекршаје, председница Прекршајног суда у Београду одговара:

- Кад је реч о годинама, нема правила, али највише је интелектуалаца, па и министара, бизнисмена, људи из медија, као и омладине која најчешће заборавља да понесе личну карту, прелазе улицу на недозвољеном месту, пуштају гласно музику у стану... Више се правдају и избегавају да прихвате казну неке јавне личности него обичан свет, који једва саставља крај са крајем и у већини случајева пристане на казну, само да то више "не носи у глави и на души".