НАЈМАЊЕ 12 одсто грађана Србије били су жртве криминала, док је 15 одсто њих сведочило неком криминалном чину, показало је истраживање спроведено у оквиру пројекта "Подршка жртвама и сведоцима кривичног дела", које као партнер Министарства правде спроводи Мисија ОЕБС-а у Србији, а финансира ЕУ.

Истраживање каже и да 27 одсто испитаника не зна ко се уопште сматра жртвом, више од трећине није знало која права жртве и сведоци имају, а огроман је и број оних који не знају да ли Србија има било какву службу за помоћ. Од оних који знају да постоје неке службе, 47,3 одсто наводи полицију.

Зато Нaциoнaлна стрaтeгиjа зa oствaривaњe прaвa жртaвa и свeдoкa кривичних дeлa предвиђа да у свим полицијским управама убудуће постоје посебно обучени службеници који су прошли обуку за прву комуникацију са жртвама и сведоцима. Такве контакт тачке постојаће и у судовима и тужилаштву, а њихов задатак биће да објасне оштећенима шта значи подношење кривичне пријаве, која права имају, где се налазе службе подршке, шта могу да очекују, објаснила је др Mилицa Кoлaкoвић Бojoвић, eкспeрт зa изрaду нaцртa рaднoг тeкстa Стратегије на скупу поводом Европског дана жртава.

- Постојаће 25 служби подршке у свим вишим судовима у земљи - каже Милица Колаковић Бојовић. - Све службе, укључујући и оне из цивилног сектора, биће уједињене у националну мрежу, коју ћемо градити у наредних шест година.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: "Отишао сам у ДЕБЕЛИ МИНУС, пао ми је камен са срца кад су ме хапсили": Да ли је Чеда НАЈЛОШИЈИ ДИЛЕР у Србији, или је све ТУЖНА ПРИЧА за судију?


За сваку жртву биће урађена индивидуална процена и одмах ће, на лицу места, добити помоћ која јој је потребна - емоционалну, психолошку, лекарску. Уколико јој је потребан дужи психолошки третман или склањање у сигурну кућу, добиће информације коме да се обрати, баш као и савет како да поднесе имовинско-одштетни захтев и оствари надокнаду. Ради се и на набавци аудио-визуелне опреме за испитивање жртве и сведока са безбедне дистанце, да не би морала да се сретне са окривљеним у судници и доживи додатну виктимизацију.

Иначе, као жртве криминала грађани у највећој мери (30,8 одсто) препознају оне који су материјално оштећени, док је жртве злостављања навело само 5,9 одсто, а сексуалног насиља 2,9.


ПРАВО НА НАКНАДУ

ВИКТИМОЛОШКО друштво Србије апеловало је на Владу да предузме мере за оснивање државног фонда за накнаду штете жртвама насиља. Ово би им помогло, како је речено, да лакше преброде материјалну штету, физичке повреде, здравствене проблеме, психичке патње и различите социо-економске тешкоће.