"Еее, мој Плави, сећам се к'о сад, улазим у школу хемијску, задња клупа, седамо заједно и креће смех до суза, обарање руку, био си и ост'о најјачи. Љуби те брат, нека ти је лака земља".

Овако се са страдалим возачем ГСП Бојаном П. (31) опростио његов друг из клупе на Фејсбук страници посвећеној возачима.

Сурова игра судбине јутрос је Бојану одузела живот, а његове колеге и познаници у шоку прихватају чињеницу да га више никада неће видети за воланом линије 707, коју је најчешће возио. Погинуо је у стравичном судару који је изазвао бахати возач приватног аутомобила, а све се десило на мање од 150 метара од његове куће, где живи и његов отац, такође возач аутобуса.


- Јутрос рано крећем на посао, само две станице од моје видим полиција јури, хитна, ватрогасци, нешто се страшно десило. Према мени иде патрола, стаје и саопштава да се десила велика несрећа и да је један возач настрадао. Само сам рекао "Боже, нека му је лака земља, ни слутио нисам да си то ти брате мој, друже из вртића, друже из основне и друже из средње. С ким ћу сад руке да обарам, да се надјачавамо као некад?  

На групи су се јавили и познаници. Милош из Земун поља каже да је често чекао да се баш са Бојаном вози до Зеленог венца.

- Живот пише и тужне приче. Током недеље смо се виђали често, зато што живим у Земун пољу, па сам некад чекао да дође на окретницу, па да идемо заједно до Зеленог венца. Не знам шта бих за њега могао да кажем, осим једне речи - људина. Дечко за пример, увек спреман да помогне, ретко када сте могли да га видите љутог. Увек је био ведар и насмејан. Волео је тај посао који ради и никад ниједан проблем није направио. Са колегама је био у ОК односима. Јако велики губитак за породицу и за ГСП, јер су остали без доброг радника и без доброг колеге - испричао је за Телеграф његов познаник и редован путник Милош.


Када није био за воланом, у тренуцима одмора, често је био је крај реке.

- Волео је да иде на пецање. То му је, да кажем, на неки начин био издувни вентил од свега - додаје Милош.

И друштво са Дунава опрашта се од њега.
- Бојане, друже мој, последњи поздрав од друштва покрај Дунава. Недостајаћеш, Људино, нека ти је лака црна земља - написали су.

(Телеграф.рс)