СТАЛНО су били заједно. Нису се раздвајали, као да су били близанци. Иако је разлика између њих била две године, носили су исти број ципела и били исте висине. Не могу да верујем да ме ово снашло. Душица и Марко су се скоро сваког дана играли у тој шупи, у којој смо чували дрва за огрев. Ту су се често скривали. Кобног дана Марко је узео упаљач који сам скривала од њих и запалио новине, које су покренуле буктињу. Сад њих више нема...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - "Свуда сам гледала, нема ми сина и ћерке! Где више да тражим?": Вапај мајке настрадале деце из Моштанице кида душу (ВИДЕО)

Неутешним гласом овако, за "Новости", почиње своју исповест Славица Тофиловић, мајка трагично настрадалих Душице (8) и Марка (10), који су изгорели у стравичном пожару у четвртак око 14.30 у обреновачком насељу Мала Моштаница. Најстарија Милица (12) спавала је у суседној кући, док је Славичин супруг на издржавању затворске казне због насиља у породици.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Први снимци из Мале Моштанице: Душица (9) и Марко (11) настрадали, кости једног детета пронађене, доселили се из Љубовије (ВИДЕО / ФОТО)

- У тренутку трагедије била сам на послу у Београду. Деца су дошла из школе око 12.40. Спремила сам им ручак, јели смо све четворо и кренула сам на посао. Марко ме у једном тренутку питао може ли на терен да се игра, али сам му рекла да је боље да због хладноће остане код куће. Остао је са Милицом да учи таблицу множења - присећа се Славица. - Комшије су ми око пола три јавиле да гори шупа, али нису знали да кажу где ми је двоје деце. Одмах сам се вратила и кренула у потрагу за њима, али их нигде није било. Када је пао мрак стигли су форензичари и утврдили да су се у несрећном тренутку налазили у шупи.

Марко, Милица и Душица Фото Фејсбук

Душица је тог дана добила четворку из српског језика, док је Марко добио петицу из природе и друштва, плачући прича Славица.

- Они су још одмалена остајали сами, јер сам морала да радим. Када дођу из школе ручају и онда заједно крену да уче. Милица је почела да криви себе што је заспала и није могла да помогне брату и сестри. Имала сам велико поверење у моју децу, јер ово није први пут да се сами сналазе. Радим већ четири године, тако да су они још од обданишта бринули једно о другом. У Обреновац смо се из Љубовије доселили 2014. године, у потрази за бољим животом.

Како су за наш лист рекли у Градском центру за социјални рад Београд, месно надлежно Одељење Обреновац у претходном периоду пружало је помоћ породици Тофиловић из области породичноправне, психосоцијалне и социјалне заштите.

- Радећи са овом фамилијом посредовали смо и код других институција и организација ради превазилажења и унапређења животних околности у којима су се затекли Тофиловићи - истичу из Центра. - У односу на мајку трагично настрадале деце нисмо имали пријаве, нити било каква сазнања везано за занемаривање, злостављање и напуштање малишана. Уважавајући околности и трагедију која се десила, стручњаци у Одељењу Обреновац ће и даље предузимати мере из своје надлежности како би помогли овој породици.

Шупа у којој су страдала деца Фото П. Милошевић


Драган Ненадић, директор школе "14. октобар" из Барича, чија су издвојена одељења у Малој Моштаници малишани похађали, истиче за наш лист да су Душица и Марко били као већина деце, марљиви, вредни, радни...

- Нису били врхунски ђаци, али ни лоши, држали су неку средину. Стално су се појављивали на часовима, изостанака није било. Душица је ишла у 2/3, у ком има десеторо ученика, док је Марко похађао 4/4, где их је 23. Никада нису правили проблеме, стварно су били деца за пример - прича Ненадић. - Славица је бринула о њима, била је стално у контакту са разредним старешинама и знала је апсолутно све. Ми смо и пре трагедије кренули са прикупљањем помоћи за породицу Тофиловић, наставићемо и даље то да чинимо. У шоку сам и даље, велика је ово трагедија.

НИЈЕ ЧУО ЗАПОМАГАЊЕ

КОМШИЈА Миро Митровић, који се у тренутку несреће налазио у свом дому, први је истрчао да види шта се дешава у шупи. Како истиче, чак је успео да спасе куче које је било везано за шупу, док никакве гласове и запомагања из помоћног објекта није чуо. Пас је, на крају, највероватније због великог дима ког се нагутао, угинуо.