Забрањено преузимање текста, или његових делова, као и фотографија и видео снимака


МНОГО сам срећна. Коначно сам се после скоро месец дана кошмара, који желим да заборавим што пре, поново код своје куће. Једва сам чекала да упознам и загрлим свог пса, малтезера Леу.

Ово је репортеру "Новости", на вратима свог трошног дома у Сувом долу крај Ниша, кроз осмех рекла дванаестогодишња Моника К. Она је у петак 17. јануара, после три седмице, изашла из болнице, у коју је смештена после десетодневне потраге и спаса из руку отмичара Нинислава Јовановића.

Напаћену девојчицу, коју је 19. децембра на путу до школе отео "малчански берберин", дочекали су загрљаји најближих. Храбра Моника је лавовски поднела тортуру монструма који ју је злостављао, данима је крио и водао по сврљишким и књажевачким брдима, по хладноћи и ветру. Ипак је у свој дом ушла уз велики осмех, у пратњи родитеља Роберта и Александре, док су је на вратима чекали бака и дека. Нико није ни покушавао да крије сузе радоснице. Најлепши осмех, ипак, јој је измамио лавеж новог кућног љубимца, којег је упознала.

МАЈКА БРИНУЛА И У БОЛНИЦИ Моникина мајка Александра није имала снаге да говори за наш лист. Она је све време била са својим детеом у болници. Од бриге је и сама, како каже, више пута завршавала на инфузији. Изгубила је на килажи, али није крила радост што је њено дете поново код куће. Репортер "Новости" оставио их је да славе у њиховом скромном дому уз обећање да ће следећи пут о Моники писати када постане славна креаторка.

- Пас је пресладак, као да ме познаје. Толико је умиљат - рекла је девојчица, која ће овај дан и излазак из болнице славити као нови почетак у животу.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Моника у једном тренутку побегла, али је монструм ухватио: Малчански берберин открио до детаља како је бежао и куда се кретао

Како нам је рекла, жели да оствари своје снове, да заврши школу и постане модна креаторка. Сузе и смех смењивали су се и на лицима њених родитеља, који су је дочекали са тортом добродошлице и поклонима. Прошла је, кажу, вечност од дана када је њихова мезимица кобног јутра отета, и немају довољно правих речи којима би описали радост што су, после изузетно тешког периода, поново сви на окупу.

- Хвала драгом Богу и полицији која је даноноћно тражила, хвала и Емилу Живићу који ју је пронашао оног дана у кући своје рођаке. Хвала свима који су били уз нас и који су нам помогли да данас дочекамо наше дете, нашу лепотицу живу и здраву - у даху прича Моникин отац Роберт док сече највеће парче торте својој љубимици.

Он каже да му је сада циљ да детету обезбеди све што јој је потребно да превазиђе трагедију на најбољи могући начин. А то неће бити нимало лако, јер Робрет је сезонски радник, а Александра је запослена у "Бенетону" и сада ће морати на боловање.

- Желим да јој средим собу, да јој обезбедим нормалне услове да заврши овај разред, највероватније од куће, јер и даље психички и физички исцрпљена. Радићу сезонске послове, неки људи су слали и помоћ и хвала им на томе. Сада када нам се дете вратило живо, све имамо - прича нам Роберт.

У разговору са нашим репортером, још једном је смогао снаге да прича о данима које његова породица и он желе да оставе иза себе.

ПРОЧИТАЈТЕ Још - “Имао је болестан, застрашујући поглед”: Цимери из затвора добро су запамтили Малчанског берберина

- Много је тога прошла, није јела, није спавала. Изгубила је на килажи. Углавном је била напољу, данима по хладноћи на отвореном, а тог јутра када је кренула у школу, није се баш ни топло обукла. Није ми јасно како је могла да пређе толико километара. Испричала нам је да је неколико пута чак чула бат чизама полицајаца, али да није могла да побегне. Она је једна храбра девојчица. Смогла је снаге да се данас смеје, а и у болници су се чудили колико је храбра. Сада ту причу желимо да затворимо, да је више не спомињемо. Никад више. И да се посветимо будућности. Да видимо како ћемо дете да изведемо на прави пут - говори нам на крају Роберт.

Моника је у петак 17.јануара пуштена из КБЦ Ниш, након одлуке конзилијума, али ће, како сазнајемо, екипа лекара и тим психолога и даље редовно обављати разговоре са њом и родитељима.