МОЈ бата! Моја дика, моја храброст, моје све! Иако више није поред мене, Вања ће заувек живети у моме срцу, мојој души, мојој глави.

Са кнедлом у грлу и неизрецивим болом говори Ненад Спасић (26) из Београда, о свом брату Немањи Спасићу (30), трагично настрадалом у саобраћајној несрећи у Америци, 22. маја, где је отишао да промени живот себи и својој породици. Мислио је на боље. Живот је изгубио на радном месту, после саобраћајне несреће када је у камион који је возио, ударила цистерна.

- Још одмалена причао је како нема разлога да бринем и како ће мој бата да ме чува - наставља болну исповест Ненад. - Тако је и било све до несреће када сам изгубио наду, своју сигурност, своју звезду даницу. Од када не видим излаз из тог мрачног тунела.

Упркос болним тренуцима који су погодили ову породицу, мајку Слађану, оца Славољуба, брата и све друге који су овог веселог и доброг младог човека волели, Ненад је прикупио снаге и за "Новости" испричао шта му је на души.

- Када би ме неко питао ко је Бог, ја бих одговорио "мој брат, јер он може све" - наставља Ненад. - Када ми је било најтеже, када нисам знао где ћу, ни шта сутра дан доноси, звао сам њега. Увек је имао лепу реч, и да ме упути, да ме научи. Био је велики човек, помагао је свима. Многи су чекали и да се жене, да им он буде кум, само да се врати кући! Једино је он, од целе фамилије, завршио државни факултет и постао академски грађанин! Не само што сам се ја хвалио тиме већ и цела фамилија! Ако смо на некога били поносни онда је то био мој брат!

Прочитајте још - Млади возач из Србије настрадао у Тексасу

Није волео иностранство. Био је, каже Ненад, велики Србин и радовао се одласцима у Цркву Светог Марка, нарочито.

- Али, отворила му се прилика да успе у животу и кренуо је ка томе. Свестан да је то далеко од његове породице и његових најближих, то га није спречавало јер је само о нама и мислио - прича Ненад кроз сузе. - Није му новац био битан колико наша сигурност. Све је чинио за нас. Нисмо сматрали да је новац срећа. Није желео милионе, само да имамо све што нам је потребно...

У Америку је отишао тек неколико дана пошто је дипломирао на ФОН-у у Београду, а после четири године, више од свега радовао се планираном сурету са вољеном породицом.

- Не памтим да је плакао, осим једном када ме је позвао из Америке. Пола сата су нам без речи текле сузе - каже Ненад. - Само ми је рекао како му болно недостајемо и како једва чека да дође кући и загрли нас. Не кажу људи без разлога да Бог узима најбоље. Бато, молим те, чувај нас као и до сада!


НАША СОБА

Нисмо били имућна породица, спавали смо у истој соби све четворо - каже Ненад. - Било нас је мало срамота, али сада схватам да је то најлепше што смо у детињству могли да пожелимо. Далеко од тога да нисмо имали ништа. За разлику од многих породица, ма колико обавеза имали, увек смо заједно ручали и причали о нашим плановима...


ЗАХВАЛНИ ПРИЈАТЕЉИМА

Немања ће бити сахрањен у четвртак у 11 часова на београдском гробљу Орловача. Допремање тела био је превелики трошак за породицу, па су бројни Немањини пријатељи, углавном наши људи који живе у Америци, прикупили новац. Немањини најмилији су им неизмерно захвални на томе.