МОЈ Стојан (67) је веровао лекарима, водио рачуна о здрављу, узимао терапију на време. Чак и тог кобног 17. децембра, када је због болова у леђима из Малог Иђоша хитно превезен у Општу болницу у Врбасу и тада је веровао да ће све бити у реду. Умро је само три дана касније...

У једном даху, пуном туге, бола и разочарања, прича нам Вукосава Благојевић (70) из Ловћенца, тврдећи да је због грешке лекара изгубила животног сапутника.

- Бол из десног бубрега који се ширио ка кичменом стубу почео је у петак, 16. децембра и Стојан је одмах отишао у амбуланту у Малом Иђошу, где је добио ињекције против болова и високог притиска. Болови током дана и ноћи нису јењавали, трипут је током ноћи пао у несвест и Хитна помоћ га је, око пола три иза поноћи, у пратњи докторке превезла у Ургентну амбуланту Опште болнице Врбас - каже Вукосава. - Приликом прегледа само су му поставили катетер и вратили кући. Нису га послали на снимање или ултразвук, а да су то учинили, вероватно би сада био жив. Добили смо само упут за Уролошку амбуланту за понедељак али смо веровали да ће му посета урологу помоћи.

Док је тог понедељка два часа чекао да буде примљен на преглед, несрећни човек је двапут пао у несвест. То, по Вукиним речима, није било довољно да га одмах приме и укажу неопходну помоћ.

- Узалуд је говорио да га боли када удахне у пределу стомака и бубрега, докторка га није ни додирнула, само је погледала да ли је катетер на месту, није предложила даље анализе, ни прегледе - наставља старица у сузама. - Докторка му је преписала антибиотике "ципроцинал" и "буларди". Отишли смо забринути, али са вером да ће му они помоћи, јер је ипак био код специјалисте.

НАЛОЖЕН ВАНРЕДНИ НАДЗОР У ОПШТОЈ болници у Врбасу речено нам је да је у складу са упутством Покрајинског секретаријата за здравство у току спровођење ванредног, унутрашњег стручног надзора поводом смрти Стојана Благојевића. Када комисија заврши са радом, сви подаци биће доступни, обећавају у врбаској болници.

Међутим, већ сутрадан човек због бола остаје парализован и хитна служба једва успева да га одржи у животу.

- Ургентној амбуланти Опште болнице Врбас јављено је да стиже животно угрожен пацијент и да је потребан тим за реанимацију, да их чекају испред улаза. Уместо екипе лекара, на вратима, празног Ургентног, дочекала нас је само наша ћерка, која је сама отварала врата хитној помоћи и помагала да га унесу - казује даље Вука, а свака реч изнова отвара живу рану.

Према њеним речима, док су се медицинари окупили, већ је било касно. Стојан је умро у 13.48, пола сата по доласку у болницу. После низа перипетија, успели смо да се изборимо за обдукцију, на основу које сазнајемо да је преминуо услед пуцања трбушне аорте, чије се увећање могло уочити још у суботу, само да су урадили најобичнији РТГ снимак или ултразвук абдомена, уверена је старица, која, као онколошки болесник, у петак одлази на операцију у Сремску Каменицу.


КАДА ЋЕ СЕ НЕМАРУ СТАТИ НА КРАЈ

- НЕ знам хоћу ли се вратити из Каменице, али нећу о овоме да ћутим - одмахује главом старица. - Не желимо да тужимо болницу и да се деценију вучемо по судовима, хоћу да се већ једаред стане на крај немару и непоштовању људског живота. Докле ће се толерисати и прикривати лоши потези лекара? Колико још људи треба на овај начин да умре - отворено пита Вука...