НАСИЉЕ над мушкарцима више је од табу теме. О њему се не говори, невладине организације за то не добијају донације, центри за социјални рад готово никад не схватају озбиљно такав случај, осим када је сексуално злостављан дечак, полиција због таквог позива не излази на терен.

Чак и формулари за жртве породичног насиља написани су у женском роду - "насиље пријавила"...

Реалност је, међутим, другачија. Мрачна статистика МУП показује да је од 2010. до краја априла ове године чак 98 мушкараца страдало у окриљу породице. Највише њих убила су властита деца, али било је и оних које су убиле садашње или бивше, венчане или невенчане супруге, очеви, браћа, унуци, зетови, пашенози, стричеви, ујаци, очуси... У два случаја, кажу у МУП, усмрћене су и особе које су се затекле на месту породичног окршаја. У једном је то био невенчани супруг бивше жене, а у другом комшија и полицајац.

Полицијска статистика показује и да су у породичним убиствима у којима су страдали мушкарци најчешће коришћени нож, секира, оштри и тупи предмети, маказе и ватрено оружје. Неке мушкарце убиле су кћерке и супруге јер нису могле да трпе дугогодишње насиље. А друге?

Душан Стојковић из Ћуприје, заменик председника НВО "Мушка сигурност - сигурност за све", која је основала једину сигурну кућу за мушкарце у нашој земљи, каже да је и сам био жртва насиља бивше супруге и њених кћери из првог брака. Насиље је резултирало батинама бејзбол палицом, гажењем и шутирањем. О томе има налазе судских вештака. И он је супрузи том приликом нанео лакше телесне повреде. Међутим, суд је поверовао његовој жени, која га је оптужила за злостављање. После притвора, осуђен је на условну осуду и забрану приласка својој кући.

- Када сам коначно ушао у кућу, после три године, затекао сам дугове, све је било похарано и распродато. Имао сам једну од највећих узгајивачница расних паса у Европи. Узгајивачница је уништена, а пси продати. У мојој кући су се скупљали наркомани и дилери дроге - тврди Стојковић.

Он истиче да се "Мушка сигурност" генерално бори против насиља: и над женама, и над децом, али и над мушкарцима. Али, код нас је, каже, прича о насиљу једносмерна улица, где се третирају само одређене врсте насиља.

УБИЈАЈУ НА СПАВАЊУ

Криминолози су сагласни да су женска убиства суровија, из заседе, почињена секиром, или на спавању. Разлог је прост: жена физички једино тако може да убије. Чињеница је и да далеко већи број мушкараца после убиства изврши самоубиство него што то чине жене. У женским организацијама тврде да је то зато што жене обично убијају своје злостављаче кад им прекипи. У мушким кажу да је то доказ женске немилосрдности.

- Оно, међутим, не препознаје ни полове, ни границе, ни године. Циљ нам је да подаци о насиљу над мушкарцима изађу на видело. У Америци 35 одсто породичног насиља врше мушкарци над женама, 30 одсто жене над мушкарцима, а остало је насиље над децом и старима.

Кроз мушку сигурну кућу у Ћуприји за три године прошло је више од 100 људи, каже председник Душан Трифуновић. Неки су боравили у дневном смештају, а други су остајали и по неколико месеци. Јављали су им се људи не само из Србије, већ и из Црне Горе и са Космета. Било је необразованих и образованих, пољопривредника и професора универзитета. Обратио им се чак и један посланик, један заменик министра, па чак и један свештеник из Свилајнца.

- Мушкарци трпе насиље дуги низ година јер се стиде да признају да су жртве. Ретко сами пријављују насиље, уместо њих то најчешће чине њихове сестре и мајке. Међу жртвама има различитих образовних и социјалних профила, људи из руралних и урбаних средина, а заједничко им је да су најчешће старији од 40 година. До насиља обично дође када се породица већ скући и деца поодрасту, па осете или економско благостање или беду - каже Трифуновић.

Агресивне жене, по речима координатора мушке сигурне куће, најрадије користе психотерор, омаловажавају партнере да су неспособни да обезбеде породицу, намећу им сексуалну апстиненцију, уцењују их да никад неће видети децу ако се не одрекну стана или кола. Насилница се не либи ни да се прикаже као жртва злостављања.

- Лично сам био сведок када је један од злостављаних мушкараца добио песницу у слепоочницу и једва смо га освестили - каже Трифуновић. - један број мушкараца никада не би ударио жену, па трпи. Око пет одсто мушкараца дошло је у сигурну кућу са децом, а све чешће нам се обраћају и они које жене оптуже да су насилници да би се докопале имовине. Њима се доносе привремене мере, попут забране приласка или располагања имовином.

Психолози кажу да и жртва и насилник, без обзира којих полова били, имају низак праг самопоштовања. Жене чешће врше психичко насиље јер за физичко немају снаге. Али, и то се полако мења, као што се мењају друштвене улоге полова.

- Више немамо доминацију мушкараца, осим у мањим срединама - каже психотерапеут Небојша Јовановић. - Жене почињу да доминирају и успешне су на разним пољима. Класична мушка улога не постоји, а појам ауторитета, па и очевог, генерално је срушен.

Неки, да би се доказали и самопотврдили као мушкарци, беже у посао и радохоличарство. Већина пада у апатију и безнађе. И једни и други могу бити жртве вербалног насиља својих партнерки.

Вербално насиље није кажњиво законом. Физичко јесте. А, суштински, једно насиље генерише друго, и тако укруг.

ПСИХОЛОЗИ: НИЈЕ ИМ ЛАКО

ПРЕМА истраживању аустралијског психолога Стива Бидалфа, позиција мушкарца данас је све само не лака:

* мушкарци просечно живе шест година краће од жена

* све мање се образују, па ако се наставе садашњи трендови, средином века дечаци више неће похађати универзитет

* мушкарци по правилу не успевају да остваре блиске односе (у четири од пет случајева развод покреће жена)

* почине више од 90 одсто насилних дела, али 70 одсто жртава тих дела су - мушкарци

* 90 одсто ђака који имају проблеме са владањем су дечаци, баш као и 80 одсто ђака који имају тешкоће при учењу

* један од седам дечака млађих од 18 доживи сексуални напад одрасле особе или старијег детета

* главни узрок смрти међу мушкарцима од 12 до 60 година је самоубиство; они се убијају четири пута чешће него жене