- Јао људи! Мајко моја, шта ме снађе! Старији син Владимир два пута, у глуво доба ноћи, ме силовао! Тукао ме раније, кад дође пијан кући, а стално је био „под гасом“, толико да често није знао за себе, али ни у најгорем кошмару нисам очекивала да ће мене, мајку која га је одгајила, да силује. Плашим се старијег сина, али су ми у полицији рекли да се не бринем, јер је сада под кључем.

Док промуклим гласом исповеда свој јад, догађај незапамћен у ваљевском крају, крши руке Станојка Петровић (47) из Драгијевице код Осечине. Све се, каже, одиграло од 23 часа прошле суботе, до два часа по поноћи у недељу, а силовање је Станојка пријавила у понедељак у Полицијској станици у Осечини. Полиција је Владимиру Петровићу (25) одредила меру задржавања, а у среду по подне приведен је истражном судији Вишег суда у Ваљеву.

- Таман сам заспала, кад је у собу ушао старији син. Мислила сам да му нешто треба, али је легао на кауч и одмах насрнуо на мене - каже Станојка. - Бунила сам се, опирала колико сам могла, али нисам успела да се одбраним. Владимир ме силовао. Није прошло дуго, силовао ме поново. Кад је свануло, устао је као да се ништа није десило и отишао из куће. Вратио се тек увече. Дошао је кући поново мртав пијан.

За време док се Владимир иживљавао над мајком, у суседној соби, у приземљу двоспратне породичне куће Петровића, мирно је спавао његов млађи брат Милан (23). Тек кад је полиција дошла ради увиђаја, сазнао је шта је његов старији брат учинио!

ПРИТВОР ДО
МЕСЕЦ ДАНА
Милан Алексић, истражни судија Вишег суда у Ваљеву, у среду је Владимиру Петровићу одредио притвор до месец дана. Пред истражним судијом Петровић је поновио исказ који је дао полицији у Осечини. Незванично сазнајемо да није умео да објасни шта се те ноћи догодило...

- Баш ништа нисам чуо те ноћи, спавао сам - каже Милан. - Био сам запрепашћен кад сам сазнао шта је Владимир урадио. Кад се напије, тукао је и мене, па сам га неколико пута пријављивао полицији.

Станојкин супруг Милован (51) преминуо је претпрошле зиме, кад се смрзао у снегу, док се кући, пијан, ноћу враћао из комшилука. Нјих двоје имају седморо деце - два најстарија сина остала су у породичној кући, две ћерке су у хранитељским породицама, двоје је усвојено, а једно дете смештено је у дом у Сремчици.

Двоспратна кућа Петровића је у осами, далеко од комшија, и до ње се не може колима, толико је лош и стрм пут. Споља, кућа делује очувано, а унутра - хигијена на врло ниском нивоу, мало углавном половних ствари. Мемла и устајали ваздух гуше...

- Тешко живимо, само од наднице. Оба сина пију, али млађи кући донесе неки динар, док је старији, који ме силовао, све трошио на пиће - прича Станојка. - Не примамо социјалну помоћ, понекад добијемо пакете од Црвеног крста у Осечини. Немам ни личну карту. Одавно сам видела да старији син Владимир није „тачан“, јер кад се напије не зна за себе. Много пута ме тукао, али сам му, као мајка, опраштала. Никад га полицији нисам пријавила, а можда је требало. Да сам тако поступила, можда не бих доживела ову срамоту - да ме син силује.