ОПЕРАТИВЦИ Радне групе Управе криминалистичке полиције МУП Србије, у сарадњи са Тужилаштвом за организовани криминал, ухапсили су у суботу бившег министра пољопривреде Сашу Драгина, Звонимира Никезића, власника "Цес Мекона" и још седам одговорних из "Азотаре", Пољопривредног комбината Београд (ПКБ) и "Инвеја" (у власништву Предрага Ранковића Пецонија).

Реч је о наставку акције на расветљавању злоупотреба у поступку 24 спорне приватизације - саопштио је МУП Србије.

Полиција је, по налогу Тужилаштва, одредила полицијско задржавање од 48 сати бившем председнику Управног одбора "Азотаре" Радославу Вујачићу (сада заменику директора "Србијагаса"), бившем заменику директора "Азотаре" Михајлу Грујићу, бившем директору ПКБ Милану Вељовићу, бившем директору пољопривредног добра "Алекса Шантић" код Сомбора Арсенију Катанићу, бившем директору крушевачког Института за крмно биље Драгију Лазаревићу, бившој директорки фирме "Инвеј" Верици Спасић и власнику предузећа "Терабо" Бориславу Стојковићу. Иста мера одређена је Драгину и Никезићу.

Они су осумњичени за кривична дела злоупотребе службеног положаја и давање и примање мита. Сумња се да су учинили низ неправилности у вези са прометом регресираног (повлашћена цена) минералног ђубрива, у току 2009. и 2010. године. Реч је о 70.000 тона ове робе.

ПОТЕРА ЗА БЕГУНЦИМА ХАПШЕНЈЕ су у суботу избегли Емина Чобански, директорка фирме "Сунце", која је такође у власништву "Инвеја" Предрага Ранковића Пецонија. За њу се сумња да је током ноћи преко граничног прелаза Рибарци, преко Македоније, отишла у Бугарску. Трага се и за Лјубомиром Куљићем, власником "Млиностепа". Тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић саопштио је да се за две особе, које се сумњиче за учешће у кривичном делу још трага.

Ђубриво је, по уредбама Владе Србије, било намењено пољопривредним задругама и газдинствима и предузећима која се баве пољопривредном производњом, а у којима држава има свој капитал. Ипак, ова роба намењена пољопривредницима завршавала је у Пецонијевим и другим фирмама, које су га потом тим истим људима продавали много скупље.

- Ухапшени су осумњичени да су то ђубриво продавали лицима која за то нису имала право, односно да су омогућила да четири приватна привредна друштва добију вештачко ђубриво по повлашћеним ценама - објашњава извор "Новости".

- Зарада по килограму је ишла од пет динара па навише.

Према речима Миљка Радисављевића, тужиоца за организовани криминал, четири фирме, које нису имале право на ђубриво по повлашћеној цени, стекле су корист и оштетиле буджет Србије за више од 470 милиона динара, односно око пет милиона евра.

Како незванично сазнају "Новости", Саша Драгин је осумњичен да је прилагођавао уредбе и давао налоге који су омогућили појединим предузећима да узимају ђубриво по повлашћеним ценама директно од "Азотаре", као произвођача. Они су га потом препродавали по тржишној цени.

Сумња се, међутим, да је целу ову шему са препродајом регресираног ђубрива осмислио Никезић, којег је "Азотара" ангажовала као консултанта и за то му је платила шест милиона динара.

Драгин је, како се сумња, као министар пољопривреде, давао налоге ПКБ и другим државним фирмама које су имале право на регресирано ђувриво, да га купују од "Азотаре", а потом уступе Пецонијевом "Инвеју". ПКБ је, рецимо, имао право на хиљаду тона, али је, супротно прописима, узео 26.000 тона и све то уступио Ранковићевом и другим предузећима која на то нису имала право.

БЕЗ КОМЕНТАРА У ВЛАДИ Војводине у суботу нико није желео да коментарише привођење Драгина. Високи функционер ДС, и потпредседник Владе Војводине, Драгослав Петровић, потврдио је "Новостима" да је Драгин до лета био саветник председника покрајинске владе, Бојана Пајтића, а да му је затим функција престала. - У реорганизацији и смањењу броја запослених овог лета, изгубила се потреба за местом саветника, на ком је Драгин био - каже Петровић. - Пошто нема функцију у влади, а такође ни у странци, не бих да коментаришем ова дешавања.

- Пецони је, потом, то исто ђубриво, које је узео испод тржишне цене, продавао пољопривредницима скупље - каже извор "Новости" близак истрази.

- На тој разлици је и зарадио. Тако да то јефтиније ђубриво они којима је било намењено, пољопривредници, нису ни видели.

Драгин се сумњичи и да је прекорачио и злоупотребио службени положај тако што је 2009. наредио директорима ПКБ и предузећа "Алекса Шантић" да купе 30.000 тона регресираног ђубрива од "Азотаре" у Панчеву.

ПКБ и "Алекса Шантић" само су фиктивно купили ђубриво, а прави купци биле су фирме које на то нису имале право - "Сунце", у власништву Предрага Ранковића Пецонија и већи број купаца предузећа "Алекса Шантић".

Према Уредби из 2009, ђубриво по нижој цени могле су да купе само земљорадничке задруге и пољопривредна газдинства. Измена којом је предвиђено да повластице могу да имају и привредна друштва регистрована за пољопривредну производњу, ступила је на снагу тек 5. новембра 2009. године, док је "Азотара" са ПКБ и "Алексом Шантићем" четири месеца раније завршила фиктивну купопродају 30.000 тона ђубрива, иако по Уредби нису имали право на то.

Тако је "Азотара" продала 22.621 тону ђубрива по повлашћеној, нижој цени од 10.000 динара по тони. Фирме код којих је завршило регресирано ђубриво прибавиле су корист већу од 226 милиона динара, а "Азотара" је неосновано наплатила регрес у истом износу, за испоручену робу.

Како би све то прикрио, сумња се, тадашњи министар Драгин предложио је Влади да измени и допуни Уредбу како би се као купци регресираног ђубрива могла јавити и привредна добра, што је био случај са ПКБ и "Алексом Шантићем".

Никезић, директор "Цес Мекона", је у то време био овлашћени консултант предузећа "Азотара" у реструктурирању. Никезић је уговором о пословно-техничкој сарадњи са "Азотаром" био у обавези да пружи консултанстске услуге приликом продаје регресираног ђубрива.

Он је, међутим, како се сумња, учествовао у проналажењу фиктивних купаца и предузећа која нису имала право на повластице за куповину ђубрива.

Хапшење осумњичених обављено је у суботу ујутро у синхронизованој акцији оперативаца Радне групе УКП на територији Београда, Новог Сада, Сомбора и Крушевца. После привођења одмах су спроведени у просторије Тужилаштва за организовани криминал, у Устаничкој улици у Београду. Саслушавају их мешовите полицијско-тужилачке екипе. У недељу ће судија за претходни поступак Специјалног суда за организовани криминал одлучивати о предлогу Тужилаштва да ли ће им бити одређен притвор до 30 дана.

САСЛУШАНЈЕ СЕ НАСТАВЛЈА У НЕДЕЛЈУ УЈУТРО

У Тужилаштву за организовани криминал у суботу увече око 22 часа прекинуто је саслушање осумњичених за малверзације са регресираним ђубривом, на челу са бившим министром пољопривреде Сашом Драгином и биће настављено у недељу у 10 сати, речено је Тањугу у Тужилаштву.


КОМШИЈЕ: НИЈЕ БИЛО НИКАКВЕ БУКЕ

КОМШИЈЕ Саше Драгина, у његовом стану, у Дунавској улици у Новом Саду, кажу да су тек на телевизији чули да је Драгин приведен. Стан у коме живи Драгин налази се у строгом центру Новог Сада, у згради саграђеној пре Другог светског рата.

- Мали Саша је пристојан и фин комшија - прича Д. С., такође комшија, пензионер.

- И док је био министар није се "погосподио". Увек се јављао на степеништу и био спреман да помогне. Стан је, колико ја знам, наследио од деде. Баш ме изненадило кад сам чуо да је приведен, пошто од јутрос, а рано се будим, није било никакве буке.

Одмах до Драгинове заграде, смештено је Новосадско удружење спортских риболоваца, са мањим бифеом. Ни у њему, иако кажу да су отворени од 5.30, нису приметили ништа необично.

- Виђали смо редовно Драгина - кажу риболовци. - Комшија као и сви други. Често је, лети, долазио мотором. Ако су га и привели са ове адресе, сигурни смо да нису дошли службеним, полицијским аутомобилом, и уз велику гужву.

*****
ТУЖИЛАШТВО ЗА ОРГАНИЗОВАНИ КРИМИНАЛ ВОДИ ДАЛЈУ ИСТРАГУ О МУЋКАМА У "АЗОТАРИ"


ТУЖИЛАШТВО за организовани криминал и Радна група Управе криминалистичке полиције МУП настављају да истражују све криминалне радње у панчевачкој "Азотари". Наредних дана очекују се привођења у наставку акције "Жито" у којој се појављују готово исти осумњичени као и у "Ђубриву".

Како сазнајемо, реч је о сумњама да је у 2010. години по основу уговора о позајмљивању жита "Азотара" оштећена за више до 18 милиона евра, колико су зарадиле фирме "Инвеј" Предрага Ранковића Пецонија и "Ју поинт" Зорана Дракулића.

У извештају са којим располаже Тужилаштво за организовани криминал наводи се да је 17. марта 2010. године "Азотара" потписала уговор о робном зајму са "Викторијом логист" (чланица "Викторија групе"). Жито је позајмљено по цени од 12 динара по килограму, без ПДВ, а узето је укупно 75.000 тона ове житарице.

Оно што је посебно интересантно, што се наводи и у папирима са којима располаже Тужилаштво, на берзи у Новом Саду, у том тренутку, цена жита по килограму је 11,66 динара са ПДВ, односно 10,80 динара без пореза.

Двадесет дана касније, 6. априла исте године, "Азотара" продаје позајмљено жито "Ју поинту" по нижој цени (три и нешто динара) од оне по којој га је позајмила од "Викторије". Реч је о 8,66 динара по килограму.

После тога цена жита је нагло скочила. Када је "Азотара" требало, по уговору о зајму, да "Викторији" врати у септембру прву траншу житарица, цена по килограму је била 18 динара. Од 13. до 17. децембра када је истицао уговор са "Викторијом" килограм жита је коштао 27,54 динара, готово двоструко више.

У овом случају "Србијагас" се појавио као јемац робног зајма, који је узела "Азотара". Дате су 10 бланко менице и банкарска гаранција од 900 милиона динара, које је требало да покрију "Азотарину" позајмицу.


У другом случају, када је реч о житу, "Азотара" је претрпела нове губитке. Са Дирекцијом за робне резерве склапа 24. фебруара 2010. године уговор о зајму 50.000 тона пшенице, по цени од 12,15 динара по килограму, без ПДВ. И овде се "Србијагас" појављује као гарант да ће "Азотара" до одређеног рока да врати пшеницу. Дате су 12 бланко менице и банкарска гаранција.

Као и у првом случају, 20 дана касније 16. марта 2010. године "Азотара" продаје жито "Инвеју" Предрага Ранковића Пецонија, али по нижој цени, односно по 11 динара за килограм. И у овој трансакцији "Азотара" је претрпела велике губитке.

*****
КАКО ЈЕ НАПРЕДОВАО САША ДРАГИН


САША Драгин, који је рођен 1972. године у Сомбору, пре уласка у политику радио је на Пољопривредном факултету у Новом Саду као асистент на предмету Физиологија домаћих животиња. У политици се за њега "чуло" када је, 2004. године дошао на место заменика покрајинског секретара за пољопривреду. На тој позицији се задржао до маја 2007. године, када је постао министар заштите животне средине у Влади Републике Србије. У реконструкцији владе, у јулу 2008. године, постао је министар пољопривреде, и на тој дужности је остао до марта 2011. године, када га је "заменио" Душан Петровић. Тада се вратио у покрајинске органе, и постао је саветник Бојана Пајтића, председника Владе Војводине. На тој функцији био је до пре неколико месеци.

Интересантно је да се на тракторима, који су учествовали на протесту, односно блокадама саобраћајница које су пољопривредници широм Војводине организовали после његовог одласка са места министра пољопривреде, поводом смањења површина земљишта које ће се субвенционисати на само 30 хектара по газдинству, могла видети и парола "Драгине, врати се!"

Пољопривредници ће га, иначе, памтити и као министра који је предлагао да Србија извози морску рибу, али и по томе да је, у време његовог мандата неколико месеци владала несташица млека. Такође, био је један од министара који је "прозивао" монополисте у пољопривреди.

Каријеру, паралелно са политичком, градио је и на спортском плану. Био је, наиме, пионирски, јуниорски и сениорски првак СФРЈ у скијању на води.
(Н. С.)

*****
ВУЈАЧИЋ ПИЈАН ГАЗИО

РАДОСАВУ Вујачићу, бившем председнику УО "Азотаре", рођеном 1952. године, ово није први преступ. Овај дипломирани правник, који је у то време био заменик генералног директора "Србијагаса", наиме, у саобраћајној несрећи, 22. августа 2010. године, у Подунавској улици у Новом Саду, возећи "ауди А4", са 1,9 промила алкохола у крви, ударио је бицикл који је возио петнаестогодишњи Милан Лутовац. Дечак је у тој несрећи погинуо.

Суђење Вујачићу карактерисала су бројна одлагања рочишта, прво због његове неспособности да прати суђење, из здравствених разлога, а затим, и због промене адвоката који су га бранили.

Вујачић је, иначе, средином новембра 2008. године постављен на место заменика генералног директора ЈП "Србијагас". Пре тога, 18 година, радио је у Извршном већу Војводине. Са места секретара Извршног већа, прешао је на место помоћника генералног директора републичке Пореске управе, односно директора Регионалног центра за Војводину. После тога, основао је приватну агенцију за консалтинг, а затим је био ангажован у "Србијагасу", и у Управном одбору "Азотаре".

****
КУЛЈИЋ УСПЕО ДА ПОБЕГНЕ

ЈЕДАН од осумњичених у случају са малверзацијама око минералног ђубрива је и Лјубомир Куљић, рођен 1954. године, и један од утемељивача новосадске компаније "Млиностеп" ДОО, у ком је био и већински власник. Фирма је основана 1988. године, и бави се продајом брашна и житарица, а пре свега извозом ових производа, и регистрована је у елитном делу Новог Сада, у Улици Васе Стајића.

Као главне делатности "Млиностепа", иначе, наводе се сушење житарица, производња и промет на велико и мало млинских производа, промет на велико пољопривредних производа, промет семенске робе, вештачког ђубрива и хемијских средстава на велико и мало, као и продаја нафте и нафтних деривата на велико и мало. Такође, као своје производе, фирма нуди сточно брашно, пшенично брашно тип 500, и пшенично брашно тип 400.

Куљић је био и члан Асоцијације примарних пољопривредних проивођача "Војоводина аграр" из Новог Бечеја, а за 130 милиона динара, на аукцији, у Новом Саду, купио "Житопрераду" из Новог Бечеја.
(Н. С.)


ТРАГОВИ "ЦЕС МЕКОНА"

ЗВОНИМИР Никезић, власник консултантске куће "Цес Мекон", јавности је постао познат током афере Агробанка. Он је, наиме, у име државе, седео у Управном одбору ове банке којој је потом Народна банка Србије одузела дозволу за рад и увела принудну управу због губитка од 300 милиона евра.

Никезићев "Цес Мекон", у протеклих десет година, био је приватизациони саветник приликом бројних продаја предузећа у Србији. Ова фирма радила је на приватизацији "Фрикома", "Млекаре Шабац", "Београд филма", "Ветеринарског завода Земун"... На неправилности код неких од ових приватизација указивао је и Савет за борбу против корупције.

Поготову приватизације "Ветеринарског завода Земун": Да ли је "Цес Мекон" добио заступништво на основу расписаног тендера, с обзиром на могућност сукоба интереса, будући да постоји веза између директора Агенције за приватизацију, Мирка Цветковића, као бившег извршног директора и партнера у "Цес Мекон", и власника предузећа "Цес Мекон" Звонимира Никезића, чији је син Душан Никезић, заменик директора Агенције за приватизацију - гласило је питање Агенција .

*****

СТЕФАНОВИЋ: ДС ПОДРЖАВА ИСТРАГУ СВИХ НЕЗАКОНИТИХ РАДНЈИДемократска странка увек је подржавала истрагу свих незаконитих радњи и да државни органи раде свој посао, изјавио је у суботу посланик те странке Борислав Стефановић поводом привођења некадашњег министра пољопривреде Саше Драгина. Стефановић је рекао да би ДС волела да власт докаже своју непристрасност у том послу.

ЛАЗАРЕВИЋ УВЕК ПРЕДМЕТ ИСТРАГА

ДРАГИ Лазаревић (50), који се нашао међу приведенима због сумње да је злоупотребио службени положај у вези са продајом регресираног минералног ђубрива, и раније се, као директор Института за крмно биље у Крушевцу доводио у везу са злоупотребом службеног положаја, прошле године био је предмет истраге надлежних.

Против Лазаревића, крушевачка полиција поднела је кривичну пријаву због основане сумње да је као директор крушевачког Института за крмно биље злоупотребио службени положај и оштетио фирму за више од седам милиона динара. Наиме, МУП је средином марта прошле године саопштио да постоји сумња да је Драги Лазаревић као директор Института током 2010. године искористио свој службени положај и закључио уговоре о продаји робе по нижим ценама од важећих. Уговоре је, како је тада наведено, потписао са предузећима из Чачка, Смедерева и Бачке Тополе, чиме је "оштетио Институт за 7.356.000 динара", саопштила је тада полиција.

Лазаревић, рођен у Кривој Реци код Бруса, радио је у Институту за крмно биље од 1987. године. Магистрирао је на Пољопривредном факултету у Земуну 1992. године, а докторирао на истом факултету три године касније. Истраживао је производњу и искоришћавање сточне хране са ораница и травњака.

На званичној интернет-презентацији "Алти - семе" , предузећа из Крушевца означен је као директор. Ово предузеће је, наводи се даље "привредно - друштво основано у јануару 2012. године", а основна делатност му је производња и дистрибуција семена крмног биља, као и дистрибуција целокупног репроматеријала у пољопривреди.
(С. Б.)