ПОГИБИЈА Бојана Бакуле, Саше Турчиновића и Предрага Чанковића у Боливији подсетила је на раније аранжмане српских ратника у егзотичним крајевима. Српски борци претходних деценија, као и данас, били су ангажовани како у службама обезбеђења значајних личности и локација, али и у ратним дејствима широм света.

Углавном је реч о припадницима елитних легалних и паравојних јединица које су постојале на тлу Југославије, а посебан имидж "специјалаца" изградили у ратним дејствима. Пилот Ратног ваздухопловства Војске Југославије Ратко Турчиновић први је платио данак ратовању на туђем терену. Тог марта 1997. настрадао је током тренажног лета на јуришном авиону "јастреб" у шумама Заира. Летео је на једном од осам авиона који су из Југославије били стављени на располагање снагама легалног председника Мобутуа Сесе Секоа. Тако је успешну летачку каријеру окончао у срцу Африке, ратујући за - новац.
Потпуковник Турчиновић, пилот 252. ловачко-бомбардерске ескадриле, познате по имену "Курјаци са Ушћа", био је само један од готово хиљаду Срба-бораца у грађанском рату у Заиру (данашњем ДР Конго). Српске трупе у Африци чинили су углавном борци из оружаних снага Републике Српске и Српске Крајине, али и део бивших припадника Војске Југославије. Нјихов ангажман у Заиру најмасовније је учешће бораца са ових простора у неком оружаном сукобу ван бивше Југославије.
- Није реткост била ни последњих година да људи са ових простора, који имају искуство у баратању оружјем, оду у свет у намери да уновче своје знање - наводи саговорник "Новости", који је и сам носио оружје за рачун бројних страних агенција за обезбеђење. - Највећи број њих тренутно пружа обезбеђење личностима у Ираку, Авганистану или Израелу. Постоје, међутим, и прави "пси рата", који за добар новац, не бирајући, извршавају све задатке. Углавном је реч о криминалцима одбеглим од руке правде. Они се не само у джунглама успешно крију, већ и добро зарађују.
Наш саговорник напомиње да их данас највише има у земљама Јужне Америке, где цеви носе за рачун наркобосова и трговаца дрогом и оружјем. У прошлости нису ретки били случајеви да су наши људи радили на организовању војних хунти у Африци...
Како су медији својевремено преносили, српски ваздухопловци, њих око стотину, практично су основали заирску авијацију 1997. године. Нјену флоту чиниле су три летелице "јастреб" и пет транспортних авиона Ан-26. Ангажман у заирској војсци пронашао је тада и велики број наших официра Копнене војске, који су били инструктори обуке локалним официрима.
Регрутовање Срба за учешће у грађанском рату у Заиру обављали су француски и белгијски официри, међу којима су поједини били ангажовани у Босни као "плави шлемови". Они су демобилисаним борцима нудили тромесечне уговоре вредне између 2.000 и 5.000 долара.
У сукобима попут овог, учествовао је и део људства јединица, које су у државама бивше СФРЈ остале - без ангажмана. Све оне имале су предзнаке "специјална", "елитна", "посебне намене"... То се нарочито односи на припаднике Арканове добровољачке гарде, познате као "Тигрови" или "црвене беретке". У њима је ратовао велики број људи са криминалном прошлошћу, којима није било тешко да патриотско ратовање замене за - професионално.     

СТЕВАН МАРКОВИЋ
ПОСАО телохранитеља у иностранству Србима је привлачан деценијама. Први који је својим животом, аферама, па и смрћу, скренуо пажњу на овај посао, био је познати београдски жестоки момак и касније плејбој Стеван Марковић. Он је годинама био лични телохранитељ и пријатељ чувеног француског глумца Алена Делона. Живот му је окончан ликвидацијом, у афери, која је годинама тресла Француску.

*****
''ЗЕМУНАЦ'' КУПОВАО ЗА ШЕФА КАРТЕЛА

ЗА наркобоса Вилијама Розалеса Суареса, тројица српских држављана, убијених у Боливији, преко посредника у Београду тражили су да купе блиндирано возило - сазнају "Новости". Аутомобил је требало, преко холандске луке, у специјалном контејнеру да се пребаци у Амазонију.
Како сазнајемо, блинидирано возило за потребе једног од највећих трговаца дрогом у Јужној Америци, по Србији је тражио бивши припадник "земунског клана". Он је у договору са Бојаном Бакулом и Сашом Турчиновићем покушао да нађе "блинду", али се дуго чекало да Розалес пошаље новац. Остало је на томе да се аутомобил пошаље касније.
До испоруке није дошло, јер су у међувремену упали у заседу у боливијским шумама, где су брутално масакрирани. Да Розалес није одуговлачио са куповином блиндираног возила, можда би данас били живи.
За то време траје истрага у Боливији о убиству шесторо људи и отмици наркобоса Розалеса. Један официр полиције ухапшен је у боливијском граду Санта Крусу због сумње да је учествовао у недавном убиству шесторице људи, известила је локална штампа.
Поручник Дагнер Пас Мендоса ухапшен је у уторак пошто га је идентификовао очевидац убиства, Колумбијац Хаир Реписо Ренхифо.
- Изведен је пред судију због злочина убиства - изјавио је боливијски тужилац Руди Парада.
Боливијска полиција трага за још неколико активних и бивших полицајаца, за које верује да су били у групи плаћених убица која је у петак увече у граду Сан Рамон, у провинцији Санта Крус, убила шесторицу људи, ранила четири особе. Сумње се да они и даље држе затвореног боливијског краља дроге Вилијама Розалеса Суареса.
Према резултатима прелиминарне истраге, жртве су заустављене на лажном полицијском контролном пункту, где су их нападачи везали, мучили, а затим им пуцали у главу више пута. Тројица Срба су, према наводима боливијске штампе, руководили елитном групом телохранитеља.
Претпоставља се да је мотив напада била награда од милион долара, коју су колумбијски наркокартели понудили за отмицу Суареса. Полиција, међутим, истражује и могућност обрачуна међу наркокартелима с међународним везама, који су активни на територији Боливије.     

ОТИСЦИ
ИДЕНТИТЕТ трећег српског држављанина, који званично још није потврђен јер се не слажу отисци прстију и даље је неизвестан. У МУП Србије кажу да током поподнева очекују да боливијске власти доставе поново документацију, како би се потврдило да је реч о Предрагу Чанковићу.
(Е. Х.)

*****
ФАМИЛИЈЕ ПИСМОМ ЗАХТЕВАЈУ ПОМОЋ ДРЖАВЕ

КОНАЧНО нам је и званично потврђено оно што сам знала. Мој Бојан је погинуо...
Плачним гласом, препуним туге, говори Гордана Бакула, супруга Бојана Бакуле (28) из Руме, настрадалог у Боливији. Чврсто привијајући уз себе троипогодишње близанце, Гордана се труди да буде храбра и прибрана. Сада јој је највећа брига како да мужевљево тело донесе у Руму из далеке Боливије.
- Мораћемо писмено да се обратимо надлежнима у држави. Нема нам другог решења - скрушеним гласом говори Гордана. - Писаћемо, молићемо, само да их донесу и да их сахранимо, да деца знају где им отац почива. Молим Бога да нам држава помогне.
Бојанова породица живи скромно и нема новца за трошкове транспорта његовог тела из Боливије.
- Једино ми преостаје да продам кућу и платим трошкове - каже Гордана. - Ако нам неко не помогне, то је једино решење.
Тешко јој је да објасни троипогодишњој деци где им је отац. Још су веома мали да схвате шта се догодило и непрестано питају за тату. Првих дана велике неизвесности, видели су фотографије у новинама... Касније, када мало одрасту, мама ће им објаснити шта се догодило њиховом тати, али само да успеју да га сахране овде. (Лј. П.)

ДЕТАЛјИ ОКО ТРАНСПОРТА
ДЕТАЛјИ о преносу тела тројице убијених Срба из Боливије у нашу земљу биће познати тек када се заврши њихова идентификација. Ако желе сахрану у Србији, у оваквим случајевима породице се обично писмено изјашњавају и наводе да нису спремне да плате трошкове превоза. Тек на основу тога држава може да помогне.
Како нам је речено у Министарству спољних послова, када се у Боливији буде издавала смртовница неопходна за транспорт тела на лице места доћи ће службеник наше амбасаде из Бразила који ће асистирати око организације транспорта. (Д. Р.)