Технологије које подржавају рад крипто валута садрже криптографска решења која пружају висок ниво безбедности. Једна од најбитнијих компоненти је хеш функција која креирањем хеш вредности сублимира информације о једном блоку. Напоменимо да се из елемента блока једноставно може добити хеш вредност, док се из хеш вредности не могу реконструисати елементи блока.

Свака тврдња да се хеш вредност може разбити, односно да се из хеша може добити полазна вредност, представља бесмислицу. Уколико нам било ко понуди могућност да из хеша реконструише изворну вредност, можемо бити сигурни да смо потенцијална жртва преваре. Изменом било које компоненте у блоку, хеш вредност се потпуно мења те на тај начин постаје очигледно уколико дође до неовлашћене измене компоненте блока.

Када говоримо о крипто валутама, елемент у блоку представља информацију о извршеној трансакцији. Уколико неко покуша да измени информацију о трансакцији, хеш блока ће се променити. Поређењем са другим блоковима у ланцу који садрже исту оригиналну трансакцију, систем ће препознати неисправан блок и одбацити га. Можемо закључити да је хаковање блокчејна немогуће простом изменом податка у блоку.

Иако су описани безбедносни механизам, као и други заштитни механизми који штите систем крипто валута, веома поуздани, ипак је хаковање крипто валута присутно у значајном обиму. Истини за вољу, није могуће прецизно установити колика вредност крипто валута је хакована пошто се ради о анонимној валути, али се неки оквири, ипак могу одредити. Према доступним подацима, од 2011. године до данас, хаковане су крипто валуте у вредности од око 11 милијарди УСД.

Очигледно је да се ради о значајном износу чак и за дуг период од 8 година и то упркос непрекидним безбедносним побољшањима система који је већ безбедан по својој идеји. Неке од метода како је могуће да високо безбедан систем буде толико ефикасно нападан помињали смо у претходним наставцима. Протекла, 2019. година је донела повећање броја хакерских напада али је донела и смањену ефикасност самих напада. Количина хакованих дигиталних валута је са 875 милиона УСД у 2018. години смањена на 282 милиона УСД у 2019. години док је број самих напада повећан.

Да ли је у питању повећање безбедности система крипто валута или лошије организовани напади, тешко је рећи на први поглед. Уколико узмемо у обзир да се подаци односе само на крипто берзе а не на крипто новчанике као ни на уређаје на којима се новчаници налазе, ствари постају јасније. Уређаји као што су рачунари и мобилни телефони а на којима су инсталирани крипто новчаници су много лакша мета и зато се фокус напада померио са крипто берзи на појединачне кориснике. На жалост, подаци о хакерском нападима на појединачне уређаје и новчанике, као ни количину хакованих крипто валута, није могуће утврдити.

Упркос интензивном развоју нових дигиталних новчаника чија безбедност је у порасту, мобилни телефони и даље остају најслабија карика у ланцу. Ово се поготово односи на Андроид телефоне, који су најчешће у употреби. Зато је савет корисницима крипто валута да буду веома пажљиви приликом сваке инсталације софтвера јер би сваки од њих могао бити малициозни софтвер који напада крипто новчаник.




(Телеграф.рс)